Pandemija koronavirusa mogla bi da oblikuje svet na isti način na koji su to učinili Drugi svetski rat i Velika depresija, ocenjuje „Njujork tajms“.
Godina je 2022. i koronavirus je konačno pobeđen; posle godinu i po dana bede i smenjivanja karantina i novih talasa, život konačno počinje da se vraća u normalu. Ovako „Njujork tajms“ počinje tekst u kojem pokušava da otkrije kako bi život mogao da izgleda 2022. godine, pošto je svet izašao na kraj sa pandemijom.
Povratak u normalu, ipak, neće značiti povratak na staro. Biće to novi svet, sa novim ekonomskim pravilima i recesijom koja će promeniti poredak stvari za čitave buduće generacije.
Propadaju firme, zatvaraju se univerziteti, nestaju bioskopi, kruzeri…
Hiljade firmi i radnji i kompanija koje su bile ranjive pre nego što je virus stigao, do 2022. su nestale. Desetine univerziteta je zatvoreno, a ljudi se drugačije i socijalizuju.
Budućnost je, naravno, potpuno neizvesna i ne postoji način da se predvidi s egzaktnom preciznošću, ali aktuelna pandemija sve više deluje kao događaj koji će definisati čitavu jednu eru. Sada malo ko uopšte može da zamisli neki sjajan scenario, šta bi moglo da se desi u najboljem slučaju, pošto virus nastavlja da zapljuskuje čitav svet u talasima i toliko zemalja širom sveta svakog dana broji nove žrtve, desetine, stotine i hiljade njih.
Stvar koja će izvesno uticati na težinu i dalekosežnost posledica pandemije je smer u kojem se sam virus kreće. Ukoliko nauka ubrzano donese rešenje i virus pobedimo do kraja ove godine, promene u svakodnevnom životu verovatno neće biti trajne.
Međutim, ako vakcina ne bude pronađena u narednim godinama, posledice pandemije na duže staze mogu biti vrlo duboke i dalekosežne.
Sve industrije koje se zasnivaju na međuljudskom kontaktu ozbiljno su ugrožene. Nestaće kruzeri i tematski parkovi, bioskopi, a na duže staze verovatno će biti zaboravljen i koncept tradicionalnih prodavnica. Hiljade restorana biće izbrisano.
Zauvek ćemo raditi od kuće?
Scenario koji novinar „Njujork tajmsa“ predstavlja, zasniva se na pretpostavci da će vakcina stići u nekom trenutku 2021. godine. Ipak, on napominje jednu važnu činjenicu: mnogo stvari se neće promeniti. To nas istorija uči – finansijska kriza 2008. godine nije slomila Volstrit, prvi crni predsednik Amerike nije odveo ovu zemlju u doba rasnog pomirenja…
Ipak, ukoliko se pandemija nastavi i sledeće godine, mogla bi da u kolektivnoj svesti nadmaši sve događaje iz prethodnih nekoliko decenija i zauzme poziciju kakvu ima, recimo, Drugi svetski rat – kao događaj koji će pažnju čitavog sveta okupirati još dugo pošto bude okončan i onaj koji menja ritam svakodnevnog života.
Ekonomisti sa kojima je razgovarao „Njujork tajms“ smatraju da će stradati kompanije sa lošim poslovnim modelima, iako im je dobro išlo pre pandemije.
Žrtva će biti i lokalni mediji koji se već bore za opstanak, kao i tradicionalni koncept kupovine u radnjama, a virus ujedno pojačava sve postojeće probleme u obrazovnim sistemima i funkcionisanju univerziteta.
Navike će se izvesno menjati i za đake, i za studente, i za zaposlene. Sastanci će se možda trajno održavati preko aplikacija kao što su „Fejs tajm“, „Zum“ i „Gugl mit“. Neke velike kompanije u Americi već su zaposlenima saopštile da će verovatno zauvek raditi od kuće i poslovni prostori će, ako se tako i dogodi, izgubiti svoju primarnu funkciju.
Na kraju, najveća neizvesnost čeka nas na političkom planu. A način na koji će politika funkcionisati imaće moć da oblikuje sve druge aspekte naših života,
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
