Fodoloviće nismo pronašli ni u Užicu, ni u okolini, ali smo interesantne podatke našli u etnološkim istraživanjima Bosanske Posavine i Bosanskog Šamca.
Do 1863. godine, Bosanski Šamac nije ni postojao kao varošica, ali je tu bila turska carinarnica i prelaz preko Save, bez skele, kao i dve kuće pravoslavnih Srba, Todora Gavrića i Riste Kovačevića.
Kad je počelo doseljavanje muslimana iz gradova u Srbiji – Užica, Sokograda, Beograda i Šapca, među njima je bio i predak naših čitalaca – francuski inženjeri su prvo Srbima dodelili zemlju za crkvu, ali su im je muslimani uzurpirali. Kada je kasnije Srbima dodeljena druga parcela, oni su džamiji poklonili ćilim. Mesto se u početku nazivalo Azizije, zadužbinaru džamije, sultanu Azizu.
Poreklo Fodolovića je iz Dugog Dola, u njeguškom bratstvu Punoševića, čiji je jedan ogranak bio Fodalovići/Vodalovići ili Vodalije/Vodale.
U vreme Erdeljanovićevog ispitivanja Stare Crne Gore bilo ih je samo jedna kuća. Kao malo i neugledno bratstvo, pošto su se svi osim te jedne kuće iselili, Vodalovići su se prozvali Punoševićima, a rodonačelnik, ili prvi predak, bio im je Punoša.
B E S P L A T N OIstražite svoje prezime
Poštovani posetioci sajta, Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada.Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom. Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju. Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Oni koji su otišli u Krivošije postali su (V)Odalovići, a drugi, u Nikšiću, ostali su Vodalovići. I jedni i drugi su pravoslavni i slave Sv. Nikolu.
Iz Krivošija, gde su bili čuveni "ustaši", što će reći ustanici, raseljavali su se u Sasoviće, Đenoviće i Grbalj, u Boki, gde ih zovu Odale odnosno Vodale. Za njih Nakićenović kaže da su u Krivošije došli u 17. veku iz Dobre Vode (kod Bara), a Erdeljanović više veruje njeguškom predanju, da su iz Dugog Dola.
U međuvremenu, u 17. veku, jedna grana Vodalovića se uputila u Srbiju (koja je bila pod Turcima), gde su morali da prime islam i postali Vodolovići.
Pretpostavljamo da su austrijski činovnici, u vreme okupacije Srbije 1718-1739, prezime Vodolović izgovarali kao Fodolović (u nemačkom se v izgovara kao f) i da su njihovi potomci zadržali prezime u tom obliku.
