U misiji čuvanja od zaborava svojih velikana koji su dali nemerljiv doprinos kulturi i nauci, Srbija i Beograd će srpsku riznicu sećanja obogatiti uspomenom na akademika Vladetu Jerotića, neuropsihijatra, pisca i psihoterapeuta i Momu Kapora, slikara i pisca. Ove jeseni je jedan trg poneo imena glumačkog i bračnog para Milene Dravić i Dragana Nikolića, a spomenik će dobiti i legenda narodne muzike Toma Zdravković.
Jerotićevo ime će, na inicijativu beogradskog gradonačelnika Zorana Radojičića poneti jedna ulica u centru prestonice, ali i spomenik. Kaporov legat trebalo bi da u Karađorđevom parku, iduće godine, otvori vrata za posetioce, a spomenik Tomi Zdravkoviću će, kako se čulo, biti smešten u Skadarliji. Na Vračaru je Skver Milene i Gage gde će se pod otvorenim nebom biti raznih kulturnih dešavanja.
Spomen-obeležja su, prema rečima sociologa Bojana Panaotovića, direktora novosadskog Kulturnog centra, od ogromnog značaja za kulturu sećanja, promišljanje, samosvest i kulturno uzdizanje novih generacija.
– Tu su da se sećamo slavnih predaka, bez obzira na to da li je reč o ličnostima iz davne prošlosti ili onima koji su do juče živeli uz nas. Apsolutno podržavam sva nastojanja nadležnih institucija i organizacija da se sećamo slavnih ličnosti iz kulturnog i političkog života, jer narod koji zaboravi sopstvenu prošlost nema izgleda da kreira bilo kakvu ozbiljnu budućnost – rekao je Panaotović za „Vesti“.
Zato je, smatra naš sagovornik, veoma važno da se istorijskim ličnostima, vladarima, vojskovođama, prosvetiteljima podižu spomenici, a da svecima budu oslikavane freske u našim crkvama, kao i da se umetnicima i kulturnim pregaocima na razne načine odaje počast i priznanje. Značaj spomen-obeležja srpskim velikanima, udovica Mome Kapora, Ljiljana Kapor, predsednica Fondacije koja nosi ime njenog supruga, vidi u čuvanju od zaborava tih znamenitih ličnosti i njihovog dela.
– To je baština koja je vrednost za Beograd i Srbiju, ostaje zauvek i svim pokolenjima – kaže ona za „Vesti“.
Prostor posvećen njenom suprugu, koji je preminuo pre nešto više od jedne decenije će, kako objašnjava, biti paviljon koji čuva uspomenu na Momu i njegovo stvaralaštvo, a ostaje ne samo starijim generacijama koje su rasle uz njega, već i svim budućim.
Kaporov paviljon će biti multikulturalni prostor, galerija sa postavkom slika i legat gde će posetioci moći da vide ambijent iz njihovog doma i ateljea, nameštaj, knjige, radio-drame, fotografije i drugu dokumentaciju koju je suprug ostavio njoj, ona poklonila Gradu Beogradu, a gradski oci našli prostor u koji će biti smešteni.
– U galeriji će se održavati izložbe, književne večeri i koncerti, a leti će biti kulturnih događaja pod vedrim nebom – priča nam Ljiljana Kapor i napominje da će ulaz u paviljon biti besplatan.
Povodom inicijative da jedna beogradska ulica ponese ime Vladete Jerotića, gradonačelnik će, kako je objavljeno na sajtu Skupštine Beograda, raditi sa nadležnim službama. To je obećao prilikom razgovora sa predstavnikom zadužbine koja nosi ime akademika, a koji mu je zahvalio naporima.
– Vladeta Jerotić je bio jedinstven čovek i kao takav mora ostati zauvek upamćen – kazao je gradonačelnik Zoran Radojičić.
Toma među boemima
Inicijativu da Toma Zdravković dobije spomenik podneo je lider Socijaldemokratske partije Rasim Ljajić u svojstvu građanina, a kako je rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, Grad je prihvatio sa zadovoljstvom, jer je Zdravković „deo naše istorije i kulture“. On je, kako je saopšteno, najavio da će na narednoj sednici Skupštine Grada biti doneta odluka o podizanju spomen-obeležja koje treba da bude u Skadarliji, na mestu gde je poslednji put pevao.
Momine školice
Ulica i skver blizu Hrama Svetog Save koji nose ime Mome Kapora, u kraju su u koji je prema rečima Ljiljane Kapor, umetnik došao kada je imao devet godina. Ona podseća da su na platou skvera u kamenu iscrtane školice, igra mnogih generacija, a koje nose potpis umetnika.
– To je spomenik njegovom slikarstvu i dnevno ga vidi bar 300 dece i roditelja. Deca se igraju, ali i pitaju i saznaju ko je Moma – priča ona.
Počast Mileni i Gagi
Skver Milene i Gage će, prema rečima gradskog sekretara za kulturu Ivana Karla, biti putokaz za druge prostore jer, kako je kazao novinarima na otvaranju, ima još imena iz kulture koja zaslužuju ovakvo obeležje.
– Nalazimo način da se odužimo velikanima koji su umetnošću pronosili ovaj grad širom Evrope i sveta, a Dragan i Milena su to činili tokom svojih karijera – rekao je, između ostalog, Karl.
