Beograd i Zagreb su u čudnoj koaliciji protiv američkih sankcija NIS-u. Srbija bi da predupredi energetski kolaps, a Hrvatska da zaštiti poslovne interese i spreči naftovod između Srbije i Mađarske, piše „Franfkurter algemajne cajtung“ (FAZ).
Američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS) odložene su za mesec dana, rekao je u četvrtak predsednik Aleksandar Vučić. To znači da se za rešenjem i dalje traga, a do sada se tragalo uzaludno.
Ugledni nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) u opširnom članku piše o mogućim posledicama takvih sankcija. U tekstu se navodi da je NIS jedna od najmoćnijih firmi u Srbiji, koju je Gazprom svojevremeno kupio budzašto, u zamenu za podršku Moskve po pitanju Kosova, prenosi Dojče vele.
„NIS je monopolista u mnogim oblastima poslovanja. Ali, ne ide čitava dobit u Moskvu. Rusija njime finansira sopstvenu propagandu u Srbiji ili se ukazuje kao sponzor, recimo fudbalskog kluba Crvena zvezda“, piše u tom tekstu novinar Mihael Martens.
Podseća da je administracija prošlog američkog predsednika Džoa Bajdena tražila potpunu promenu vlasništva u NIS-u, ali da je pitanje da li će i vlast Donalda Trampa slediti takav zahtev.
„Ako sankcije zaista stupe na snagu, to bi Srbiju strefilo snažno – a i susedna Hrvatska, članica EU, osetila bi posledice“, piše frankfurtski list.
Jer, skoro sav uvoz nafte u Srbiju ide preko naftovoda JANAF, od hrvatske jadranske obale ka Srbiji. Hrvatska državna firma koja kontroliše gasovod najavila je da bi, u slučaju američkih sankcija, prekinula dotok nafte ka Srbiji što bi i Hrvatsku koštalo para od tranzita. NIS je najbolja mušterija JANAF-a jer kupuje trećinu nafte koja teče kroz Hrvatsku.
„U Srbiji bi pak kriza mogla da bude mnogo ozbiljnija. Doduše, zemlja može da uvozi naftu brodovima preko Dunava, ali to bi bilo skupo iznuđeno rešenje. Ako bi se sankcije dosledno primenile, srpska privreda bi bila bez redovnog snabdevanja naftom“, piše FAZ.
„Tako nešto je zemlja poslednji put doživela tokom balkanskih ratova i sankcija devedesetih godina, kada se švercovani benzin prodavao uz drum u plastičnim flašama“, dodaje se u članku.
Podseća se da je Vučić rekao kako je stvar krajnje ozbiljna i da je poslednjih meseci bilo mnogo razgovora Beograda i Moskve – ali bez rezultata.
Sredinom februara je šef diplomatije Marko Đurić leteo u Moskvu. Na konferenciji za štampu tamo je njegov ruski kolega Sergej Lavrov kritikovao „određene snage“ jer hoće da priguše srpsku ekonomiju.
Ali, kako piše „Frankfurter algemajne“, Lavrov nije rekao ništa o tome da li su Rusi spremni da prodaju NIS srpskoj državi ili nekoj drugoj firmi. Ili su pak spremni da posmatraju kako u savezničkoj Srbiji izbija teška ekonomska kriza.
„Danas Rusija tvrdi da NIS vredi oko 4,4 milijarde evra“, piše list. „S obzirom na monopolski položaj, interesenata ne bi trebalo da manjka. U srpskim medijima se kao mogući kupac pominjala azerbejdžanska naftna kompanija SOCAR“, navodi list.
Novinar Mihael Martens procenjuje da je „računica Beograda da će se srpski problem sa sankcijama rešiti u sklopu velikog američko-ruskog dogovora“.
Do tada, Zagreb iz sopstvenih interesa diplomatski pomaže Beogradu, intervenišući kod Amerikanaca.
Jedan non-pejper, dakle neformalni dokument, koji je lansirao Zagreb skicira tu poziciju: Ceo poslovni model JANAF-a bio bi ugrožen u slučaju sankcija protiv NIS-a.
„Zagreb u ovom papiru ne nudi rešenje kako bi mogao da se potisne ruski uticaj u Srbiji bez sankcija protiv NIS-a. Ali, dokument se završava ozbiljnim upozorenjem koje u EU za sada prolazi neprimećeno: U oktobru 2022. su Srbija i Mađarska dogovorile gradnju naftovoda kojim bi srpska mreža na teritoriji Mađarske trebalo da se priključi na naftovod Družba, koji potiče iz komunističkih vremena“, navodi list.
Preko Družbe mađarski energetski koncern MOL dobija rusku naftu. Premijer Viktor Orban u to hoće da uključi i Srbiju. „Ako tako bude, to bi imalo ogroman značaj za moć Rusije u Srbiji“, piše FAZ i citira dalje iz hrvatskog dokumenta:
„Sankcije koje bi sprečile JANAF da figurira kao održiva alternativa za snabdevanje centralne i jugoistočne Evrope ne-ruskom naftom bi tako ohrabrile Srbiju da (…) uspostavi naftnu infrastrukturu koja omogućava prihvat ruske nafte.“
Iz Beograda se čuje da do 2027. treba da bude izgrađena naftna veza od Novog Sada do blizine Segedina.
Na kraju teksta, „Frankfurter algemajne“ citira jedan „odlično upućeni izvor iz Zagreba“:
„Naravno da Hrvatska ima poslovni interesa da se taj naftovod ne izgradi. Ali to ne bi trebalo da bude samo hrvatska briga. Ako EU ne nađe pravne ili diplomatske mogućnosti da spreči izgradnju, onda će to biti poraz sa velikim značajem za region. Biće to najveći zamislivi poklon Putinu.“
