Dugogodišnji pivotmen srpskog nacionalnog tima, osvajač srebrne medalje na EP 2012 u Beogradu, ostavio je dubok trag gde god je igrao. Od matičnog Epoksida, preko Fidelinke, Partizana, Zagreba, Celja, Vardara, Gorenja, igrački put doveo ga je do mađarskog Čurga. Tu je okončao karijeru i preuzeo trenersku ulogu.
U predstojećoj sezoni Čurgo će biti pojačan srpskim internacionalcima jer su Mladen Krsmančić i Ivan Popović potpisali ugovore sa mađarskom ekipom:
– Igrači koji su došli ove godine dovedeni su na moj zahtev. Zadovoljan sam urađenim u prelaznom roku. Znam koliko mogu, a siguran sam da mogu još da napreduju. Klub je smanjio broj stranaca. Doveo sam trojicu rukometaša sa balkanskih prostora. Pored Krsmančića i Popovića tu je i desni bek Grega Krečić, koji je stigao iz slovenačkog Kopra. Okosnicu tima čine Mađari, koji su pokazali u prethodnom periodu da su jako napredovali. S njima u poslu nema problema vole da rade i veruju u to što rade.
Teže trener nego igrač
Kakvi su planovi ekipe za narednu sezonu u kojoj ćete igrati u Ligi Evrope?
– Mađarsko prvenstvo je jako i teško, u ekipama ima mnogo dobrih rukometaša. Naša javnost uglavnom zna za Vesprem i PIK Seged. Oni su posebna viša liga po kvalitetu. Bolje bi bilo da i ne igraju sa nama, realno nemamo šta da tražimo sa njima. Onda ide Tatabanja koja je imala 16 reprezentativaca u svojim redovima ove sezone. Ostale ekipe su ujednačene – Đinđoš, Balatonfured, Ferencvaroš, Komlo, Orošhaza, svi su tu negde. Ukoliko malo slabije odigraš, sigurno gubiš. Videćemo šta će biti posle korone i kakvu štetu je nanela. Ozbiljnije ekipe su se pojačale, mislim da će liga biti izjednačena u borbi od trećeg do devetog mesta.
Kakav je Čurgo klub i zašto ste tu počeli trenersku karijeru?
– Veoma dobar, s izvanrednom infrastrukturom. Organizacija i finansijska konstrukcija su odlični. Čurgo je sigurno jedan od najstabilnijih klubova u ligi, plate ne kasne, a uslovi za rad su vrhunski. Klub je na čvrstim nogama i mislim da će se dizati u narednim sezonama. U ovim teškim vremenima krize to je veoma bitno. Sve izvanredno funkcioniše i zavisi od jednog čoveka Janoša Varge, veoma moćnog advokata. Mnogo voli rukomet i mnogo ulaže u njega. Ljudi su jako ozbiljni. Jedina mana za razvoj kluba je to što je mesto malo, teško je dovesti igrače, pošto ovde bukvalno nema ništa. Grad ima 5.000 stanovnika, 2.500 prima dvorana. Bio sam kod Sergeja Samsonenka u Vardaru. Garantujem da Čurgo ima bolje uslove od Vardara. Sportski centar poseduje dvoranu, olimpijski bazen, saunu i đakuzi. Sve je perfektno čisto, a imamo termin kada god poželimo. Treniraš koliko god i kad hoćeš. Neverovatno dobri uslovi. Kroz dugu karijeru sam svašta prošao, ali bolje uslove za rad nisam imao nigde.
Koja je razlika kada ste igrač na terenu i sada kada sedite na klupi?
– Sve je suprotno. Ono što sam radio pre i ono što radim sada je potpuno drugačije. Ogromna je razlika. Kao igrač uživaš, odradiš svoj trening, a kao treneru najteže počinje kad završiš trening sa ekipom.
Da li ste poželeli da na nekoj utakmici uđete i zaigrate?
– Na samom početku kad sam dobio funkciju trenera, zadržao sam igračko mesto da bih pomogao ekipi. Međutim, biti trener-igrač je teško, po mom mišljenju i neizvodljivo. Jednostavno, da bi bio sa glavom na terenu i sa glavom pored terena, to je nemoguće. Teško je ponašati se kao trener-igrač jer dođeš u situaciju da jednostavno nekog igrača moraš zameniti, a da zauzmeš njegovo mesto. Više puta sam bio u situaciji da kažem: „Sad ću se da se skinem za meč, da probam.“ Ipak, na vreme odustanem i držim se stava pored terena.
Izbor Đerone pravi potez
Koliko je Gonzales uticao na vaš trenerski razvoj?
– Kada pričam o njemu, počinjem da se ježim. Na početku karijere najviše sam naučio od pokojnog Nikole Jevremovića Gužve. On me izgradio kao ličnost i sportistu, a Raul je u ostatku karijere broj 1. Čovek je genije, dokaz da se autoritet pravi na terenu. Došao je u Skoplje, koje je bila veoma teška sredina. Igrače je trebalo okrenuti na pravu stranu, ali on je u tome uspeo. Osvojio je Ligu šampiona i svi igrači su kod njega napredovali.
Koja je tajna španskih trenera, pa su toliko uspešni?
– Veoma poštujem šta rade španski stručnjaci. Imaju značajne uspehe prave odlične rezultate. Španija osvaja prvenstva klubovi koje vode su dominantni i osvajaju Ligu šampiona vrlo često. Svaka čast svakom treneru, svi mi učimo, neki treba još da uče, ali kako oni rade, oni su daleko ispred drugih. Velika je razlika, ne može im niko prići. Oni svi igraju po istom sistemu, a svi uspevaju da prevare jedan drugog kad igraju međusobno. Iz Valjadolida je nastalo nekoliko vrhunskih trenera – Pastor, Dejvis, Parondo i Pisonero. To su treneri koji žive kuća do kuće, igraju isto, a uspevaju da nadmudre jedni druge. To je prava umetnost. U toj grupi vrhunskih trenera su još Dušebajev, Paski, Ćema i Entrerios. Mislim da španski stručnjaci polako preuzimaju sve. U svetu rukometa prvo se uči španski, pa onda engleski.
Na klupu srbije stigao je Toni Đerona. Kakvo je vaše mišljenje o novom selektoru „orlova“?
– To je pravi potez. Maksimalno mu treba dati podršku, zna da radi svoj posao. Svi kažu da dobro radi svoj posao. Treba mu pomoći da sakupi sve najbolje što Srbija ima. Pustiti ga da radi i napraviće rezultat. Uvek je bilo pitanje: Zašto stranac, sada je gotovo, ta priča je završena. Đerona ima znanje i iskustvo, vodio je Tunis, to je sličan mentalitet. Verujem u njega. Mislim da će mu se odazvati svi igrači i krenuti iz početka. Male su razlike među selekcijama, svi su tu negde blizu po kvalitetu.
Na poziciji pivotmena posle odlaska, Stojkovića, Beljanskog i vas došlo je do krize?
– Kada nema rezultata onda mnogo analiziramo i dublje zalazimo. Imamo mi dobre igrače na crti. Mijajlo Marsenić nije više mlad, treba da preuzme odgovornost, ima iskustva i kvalitet, treba neko da mu nametne više odgovornosti. On je taj oko koga treba da se vrti reprezentacija. Ivan Popović je imao peh što je bio u Granoljersu, imao je konkurenta Figerasa dobrog napadača. Zato nije imao veliku minutažu. Treba da imamo dva pivotmena, onda će taj treći izbaciti ovog drugog, a ne da ih imamo osam – zaključuje Toskić.
Popović budući reprezentativac
Toskić posebno veruje u kvalitete pivotmena Ivana Popovića:
– Siguran sam da će Ivan biti reprezentativac Srbije. To mogu da garantujem, dajem ruku da će tako biti. Ne ulazim što tako nije bilo do sada, ali siguran sam da ima kvalitet, želju i volju, i da će uskoro biti član najbolje selekcije. Gledao sam kako igra i zato verujem u njega. Ima neverovatnu konstituciju, radio je sa dobrim trenerima i uspeće na kraju.
Himna zakon
Alem Toskić je uvek ponosno branio boje reprezentacije Srbije:
– Himna je zakon i to mora da se poštuje. Tako je kada igraš za reprezentaciju, tim je uvek na prvom mestu.
Žali samo za Kelnom
Napustili ste Vardar godinu dana pre osvajanja EHF Lige šampiona u Kelnu 2017. Vratiili si se iz porodičnih razloga u Sloveniju. Da li žalite za propuštenom prilikom što niste osvojili najvredniji trofej?
– Kada vratim film postoji žal za Kelnom, ali ko zna zašto je to dobro. Svi znamo da je karijera bitna, ali postoji i druga strana medalje. Osvojili su momci dve titule, ali su bili u jako teškoj situaciji. Neki su dali sve od sebe za Vardar, a otišli iz kluba pognute glave. Šteta što je tako ispalo, žao mi je. Bili smo tri sezone na gol-dva od finalnog turnira, a poklopilo se sve posle mog odlaska. Jako mi je drago zbog njih. Većina rukometaša je igralo sa mnom u toj ekipi, a i zbog trenera Raula Gonzalesa, koji je napravio rezultat. Svi su sumnjali, ali je pokazao da se sve može – konstatuje Toskić.
