Ove godine može se očekivati cena maline od 600 do 800 dinara za kilogram, pre svega, jer su poskupeli hemija, repromaterijal, radna snaga i đubrivo, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović.
– Cena maline od 800 dinara je neka srednja cena od 250 dinara koja je bila pre dve godine – ocenio je Radović za Novu ekonomiju.
On smatra da cena može može i da premaši 800 dinara, u zavisnosti od toga kakvi će ove godine biti vremenski uslovi, jer bi u slučaju manjih prinosa bila veća tražnja za malinama.
– Malina je u veoma lošoj kondiciji, slabog izrastanja, stabljika je veoma kratka i možemo slobodno reći da će biti manji rod nego prošle godine – ocenio je Radović.
Cena maline prošle godine je, kako podseća, bila solidna, sorta vilamet plaćena je od 420 do 450 dinara po kilogramu, a izvozna cena maline koja nije prebirana u hladnjačama „kretala se i kreće se od 700 do 900 dinara“.
– Čak postoje i te veće cene maline koje idu za Japan, kreću se od 11,5 do 12-13 evra – dodaje Radović.
Sorta fertodi je, kako napominje, skuplja za 15-20 dinara, a miker je 30-40 dinara skuplji nego vilamet. Postoje i jesenje sorte koje se beru dva puta godišnje, poput enrosadire, a njena cena bila je ubedljivo najjača.
Sorta enrosadira se, kako objašnjava radović, gaji na pet do deset odsto ukupne površine pod malinjacima u Srbiji, u staklenicima i na malinjacima opremljenim protivgradnim mrežama.
– Zadnje branje enrosadire u Srbiji se kretalo od 600 do 1.000 dinara po kilogramu, to je negde septembar, oktobar, do prvog snega i to su zadnje cene sveže maline na tržištu Srbije – istakao je Radović.
On je podsetio da su prošle godine, kada je bila suša i kada su temperature na području cele Srbije bile visoke, najbolje prošli malinjaci koji imaju navodnjavanje, pa im je bilo dobro izrastanje sadnice za ovu godinu, a i rod je, prema njegovoj oceni, bio fenomenalan.
Bitan faktor koji utiče na ovogodišnji rod maline je sadni materijal, pa se u narednim godinama treba fokusirati na njegovu zamenu, koju inače subvencioniše država, sa 60 do 65 odsto, naveo je Radović.
