Medicinsko osoblje bolnice koju stoprocentno finansira vlada Sijera Leonea nema drugi dom osim Zelene zone te ustanove u kojoj su smešteni nestabilni kreveti na kojima mogu pronaći malo mira i sna. Kada se odmore oni odlaze u Žutu zonu gde oblače posebnu zaštitnu uniformu i vraćaju se na rad u Crvenu zonu u kojoj se nalaze oni za koje se sumnja da su oboleli od teškog virusa.
Za mnoge od ovih zdravrstvenih radnica bolnica je jedino mesto gde ih zajednica i porodice ne izbegavaju. Većina radi ovaj posao iz strasti, a ne zbog novca.
"Iznajmimo kuću, a onda stanodavac sazna da radimo u bolnici i izbaci nas", kaže 32-godišnja Džoja Koroma. "Kada se vratimo porodicama oni nam kažu da moramo da odemo. I rođaci nas se plaše. Mi ovo radimo zato što nam je to posao, služimo humanosti", objašnjava ova žena.
Koroma i njene koleginice uopšte nisu dobile platu otkako su počele da rade. U bolnici se nalazi 100 kreveta u kojoj se leče pacijenti, među kojima i nekoliko dece obolele od ebole. Koroma i njene koleginice često ne stignu ni da jedu, a skoro su uvek iscrpljene jer ponekada nemaju gde da spavaju, pa pređu u mušku sobu koja se nalazi samo na nekoliko koraka od obolelih.
"Porodica nas odbacuje, a ne shvata da smo ovde zbog njih. Mi smo ti koji se brinu o njihovoj budućnosti i žele da iskorene virus iz zemlje", ističe Koroma.
Svakodnevni izazovi sa kojima se suočavaju medicinske sestre u Sijera Leoneu, jednoj od zemalja koja je najteže pogođena epidemijom uopšte nisu laki, a često se zbog nedostatka finansijskih sredstava suočavaju sa manjkom medicinskog pribora i zaštitom odećom. Osim toga, rizik sa kojim se osoblje susreće svaki dan nije zanemarljiv budući da se prema statistikama SZO čak 57 odsto osobolja zarazi ovim virusom.
"Gladni smo. Niko nam ne pruža pomoć. Otkako smo počeli da radimo ovde, nismo dobili novac", kaže Koroma.
Britanka Tanja Baron, izvršna direktorka humanitarne organizacije Plan UK apelovala je da se svet mora ozbiljnije uključiti u suzbijanje virusa, posebno Velika Britanija. Kako kaže, umesto što se svi očajnički trude da ebola ne stigne u njihovu zemlju, trebalo bi da pomognu afričkim vlastima i razbiju lanac bolesti.
"Britanska vlada mora pomoći da se zaštiti lokalno stanovništvo tamo, to je jedini siguran način da ebola ne pređe granicu. Moramo razbiti lanac virusa. Srceparajuće je kako ova bolest utiče na decu, roditelje i njihovo društvo na različite načine", rekla je Britanka.
Ona je posebno skrenula pažnju na medicinsko osoblje koje je na prvoj liniji fronta i osvrnula se na to kako razdvojenost i izolacija od najbližih utiču na njihovo psihičko zdravlje.
Glavna medicinska sestra Crvene zone Fatumata Koroma suočava se sa najvećim rizikom. Ipak, i pored silnog straha od zaraze ona i njene kolege odlučne su u nameri da zaustave virus i sačuvaju živote pacijenata.
"Ovo je naš rat. Nema načina da se od rata pobegne, moramo se boriti. Rat u pravom smislu te reči jer bukvalno ne smete dotaći svoju rodbinu, pa čak ni majku ni sestru od straha da ćete ih zaraziti", zaključuje ona.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
