Knjiga dr Jelene Bondareve „Aleksandar Prvi Karađorđević – pravoslavni kralj Jugoslavije“ promovisana je u Ruskom domu u Beogradu. Koristeći nove izvore i arhivsku dokumentaciju, autorka knjige predstavila je svoje viđenje biografije osnivača Jugoslavije, čijim je zalaganjem otvoren i Ruski dom.
Promociju ovog dela organizovali su Ruski dom i Balkanski centar evropskih studija, a na njoj su govorili, pored autorke, dr Natalija Naročnicka, predsednica Fondacije Istorijska perspektiva, protojerej Vitalij Tarasjev (starešina podvorja Ruske pravoslavne crkve u Srbiji), Žak Ogar, francuski pukovnik, zaslužan za odbranu manastira Devič na Kosovu, dr Eduard Juson sa Univerziteta Sorbona u Parizu i dr Aleksej Timofejev, profesor Univerziteta u Beogradu.
Pomagao ruske emigrante
Na promocije se autorka knjige prisutnima obratila na odličnom srpskom jeziku:
– Posle Oktobarske revolucije, Rusija je isključena s liste zemalja pobednica, što je, zapravo, i bio smisao ovog prevrata. Možda je jedini pozitivan rezultat Prvog svetskog rata za nas bilo stvaranje nove države na Balkanu – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Nikolaj II je težio stvaranju stabilnog državnog entiteta na Balkanu, potpuno suverenog i prijateljskog prema Rusiji. O tome svedoče dokumenti kad se kaže da je ruski car tvorac Kraljevine Južnih Slovena, to nije samo zvučna fraza. Takođe je lično učestvovao u preseljavanju srpskih izbeglica, posebno dece, u Rusiju.
Kralj Aleksandar I lično je pokroviteljstvovao nad ruskim emigrantima. Oni su njemu videli pravoslavnog monarha, a on je odlično poznavao Ruse, jer je princ Aleksandar studirao na carskoj pravnoj školi.
Kralj Aleksandar i njegova porodica su veoma dobro poznavali rusko društvo i događaje u Rusiji. Poznate su njegove reči: „Nije dovoljno dati Rusu hranu i sklonište – ako Rus nema svoje pozorište, svoje knjige, svoje novine, to neće biti ruski, Rusi ne mogu da žive bez ovoga!“
Ujedinitelj na čelu trojne države
– Kralj Aleksandar je Ruse često nazivao „mojim četvrtim Slovenima“. Jugoslavija je bila trojna država Srba, Hrvata i Slovenaca, ali se mora reći da je svaki od ovih slovenskih naroda različito tumačio svoje mesto i ulogu u novoj državi. Srbi, nosioci državne ideje, Jugoslaviju su doživljavali kao nastavak istorijske tradicije srednjovekovne države. Hrvati i Slovenci, koji nisu imali svoju državnost, već su uvek bili deo neke druge državne celine, osećali su se potpuno isto u novoj državi, iako je njeno ime glasilo: „Srbi, Hrvati i Slovenci.“ Upravo zbog ovih centrifugalnih faktora već socijalistička federacija, koja je posle 1945. zamenila Kraljevinu Jugoslaviju, nije mogla da opstane 90-ih godina dvadesetog veka – s jedne strane, na delu su bila duboko ukorenjena separatistička osećanja, a s druge su zvučale druge, trome „komunističke mantre“, koje nisu mogle da posluže kao državne obveznice – rekla je Jelena Bondareva.
Uskoro kod nas
Treba istaći da je ovo prva, veoma obimna biografija (500 strana) Aleksandra Prvog Karađorđevića Ujedinitelja na ruskom jeziku. Čak ni u Srbiji nema slične knjige koju je napisao neki domaći stručnjak. Knjigu će do predstojećeg Sajma knjiga objaviti izdavačka kuća Informatika.
Ruski dom
Ruski dom (Ruski centar za nauku i kulturu, sagrađen 1933) se nalazi u centru Beograda i bavi se promocijom ruskog jezika i kulture. Nastao je na inicijativu ruskih emigranata koji su utočište našli u Kraljevini SHS posle Oktobarske revolucije u Rusiji. Podršku ovoj ideji su dali kralj Aleksandar I Karađorđević, patrijarh srpski Varnava, akademik Aleksandar Belić i drugi vodeći državni i društveni srpski stvaraoci. Otvoren je kao kulturni centar 9. aprila 1933. godine, au okviru doma je u junu 1936. otvoren Muzej cara Nikole Drugog. Nakon Drugog svetskog rata Vlada Jugoslavije je zgradu predala Sovjetskom Savezu gde je bio smešten Dom sovjetske kulture (od 1994. godine – Ruski centar za nauku i kulturu).
Ruski dom raspolaže izložbenim materijalom, filmskim fondom, knjigama, a organizuje različite festivale, konferencije i druge kulturne događaje.
