– Plejade mladih glumaca se menjaju, svakih deset do 20 godina dođu neki novi koji te zasene, ali se brzo izgube i retko opstanu. Vreme u koje su oni uleteli određuje koliko će trajati. Veliki broj mladih glumaca kaže da nemaju šta da razgovaraju sa novinarom. To nije normalno, ako nemaš komunikaciju sa novinarima onda ne treba da radiš ovaj posao. Ako ne sarađuješ sa medijima neće te biti. Kako te novinar stvori, tako može i da te baci u zaborav – smatra Živojinović.
Šta vam najviše smeta kod mladih glumaca i reditelja?
– Danas mladi traže neke posebne uslove za rad. Kažu rade na ulozi. Šta ima da rade na ulozi. Dobio si tekst, novac i nema više šta da se radi. U ulozi se treba pokazati. Što se tiče reditelja ne volim one koje pitam šta treba da radim, a on ne znaju da mi kažu. Ili mi kaže:"Pa valjda ti znaš šta treba da radiš." E, ti su najgori. Nikad nisam rekao za sebe da sam dobro odradio posao i da je moja zasluga za dobar film. Cela ekipa je uspela u tome da postignemo rezultat.
Lula nije ljubomornaDa li su vas žene mnogo jurile i kako se vaša supruga s tim nosila? |
Poslednjih godina na televiziji su najpopularnije serije sa seoskom tematikom, a opet su često osporavane. Zašto?
– Svi smo mi sa sela, cela nacija. Moji geni su sa sela. To govore prepotentni Beograđani kao neki građanski savez. Nije mi jasno zašto nipodaštavaju seljake. Sve što je lepo došlo je sa sela u grad. I čuveni Nikola Tesla je se sela, a postao je svetski naučnik. Serije sa tom tematikom su se radile i pre 20 godina, na primer "Građani sela Luga" ili "Muzikanti". Sve su to bile seljačke serije i svi su ih gledali. U ostalom šta je "Farma" ako ne priča o selu. Jedino merilo koliko je serija dobra je gledanost. Za mene drugi aršini ne važe.
Zašto ste retko igrali uloge ljubavnika i intelektualaca?
– Ljubavni filmovi su najgori. Uglavnom sam glumio ljude iz srednjeg staleža, radnike, seljake, a te intelektualce sam igrao najmanje i najgore. Kažu da sam partizanski glumac, a od 330 filmova u samo 30 sam igrao partizana.
Koja vam je najdraža uloga?
– Ne određujem ja šta mi je najdraže. Skupe se sjajne kritike, narod prihvati film, vidi se reakcije publike. Pola svojih filmova nikada nisam gledao. Sećam se jedne projekcije u Moskvi, gde su na kraju svi plakali. Pa kako posle toga da ne volim taj film.
