Albanski premijer Sali Beriša je taj zahtev obrazložio rečima da počivalište Majke Tereze treba da bude pored njenih najbližih, majke i sestre koje su sahranjene u Tirani.
Predlogu albanskog premijera suprotstavile su se indijske vlasti i intelektualci, ocenjujući albanski zahtev sramnim. Slično mišljenje su izneli i iz Fondacije "Skopljanka Majka Tereza" podsećajući da se treba poštovati njena poslednja želja da počiva u Kalkuti. Predsednik Fondacije Stojan Trenčevski tvrdi da niko ne sme da je prisvaja, zloupotrebljava i krši njene želje.
"Ako je sudbina htela da se rodi u Skoplju, lična želja joj je bila da počiva u zemlji duhovnosti Indiji, i gradu siromašnih Kalkuti", smatra Trenčevski.
Na korak do sveticeAgnes Gondža Bojadžiu ili Majka Tereza rođena je 26. avgusta 1910. u Vlaškoj mahali u Skoplju. Vaspitavana u duhu katolicizma, od ranog detinjstva je bila uključena u rad crkve Srce Isusovo, a impresionirana radom misionara 1928. godine odlazi iz rodnog Skoplja i preko Dablina stiže u Kalkutu. Tu se u potpunosti posvećuje misionarskom radu. Do smrti 5. septembra 1997. služila je siromasima i bolesnima. Nobelovu nagradu za mir je dobila 1979, a 2003. papa Jovan Pavle Drugi Majku Terezu je proglasio blaženom. Njena beatifikacija znači da se nalazi na korak do proglašenja za sveticu. |
Nakon pada komunističkog režima u Albaniji intelektualci su se setili da je Majka Tereza, ipak, njihova. Na to ih je, pre šest godina podsetila dobronamerna inicijativa makedonske vlade i grada Skoplja da u Rimu podignu spomenik ovoj humanitarki i nobelovki. Ideja je, s druge strane, naišla na žestoku reakciju Albanaca u Makedoniji, Kosovu i Albaniji.
Oni su smatrali da inicijativa Skoplja ima vulgarnu političku pozadinu i da se njom želi prisvojiti albansko poreklo Majke Tereze. Zvanična Tirana je otišla i korak dalje, pa je od tadašnjeg gradonačelnika Rima zatražila da spreči "makedonske državne i nacionalističke krugove" da u večnom gradu podignu spomenik Majki Terezi. Nakon burnih reakcija albanskih partija u Makedoniji, intelektualnih, naučnih i diplomatskih krugova u Albaniji, italijanske vlasti su stopirale izgradnju spomenika.
Time, međutim, nije prestalo svojatanje nacionalnog identiteta Agnese Gondže Bojadžiu, koja je pod imenom Majka Tereza postala najpoznatija katolička misionarka. Zbog porekla njene majke Drone Bernaj, koja je bila Albanka katoličke veroispovesti, a koja je u Skoplje došla iz Novog Sela kod Đakovice, na Kosovu, da bi se udala za oca Majke Tereze, Nikolu Bojadžiju, Albanci su tvrdili da je ona Albanka. Sa druge strane, pozivajući se na poreklo njenog oca Nikole Bojadžiju, dede Lazara i pradede Nike, Makedonci istrajavaju na stavu da je Majka Tereza Vlahinja.
To potvrđuju i činjenicom da je ona rođena u vreme kada je u Skoplju živeo veoma mali broj Arnauta (Albanaca), a kao dokaz "potežu" i turske fermane po kojima je 1873. godine u Skoplju živelo svega 31.900 ljudi: 15.000 Makedonaca, 13.000 Turaka, 1.920 Cigana, 800 Jevreja, 450 Vlaha, 150 Arnauta, 50 Grka, 30 Čerkeza i 500 drugih.
Kraljevski darovi"Zlatarski zanat u našoj porodici ima tradiciju dugu 400 godina. Četiri veka moji preci su izrađivali nakit za obične ljude i kraljeve. U vreme kada je Makedonija bila banovina moj deda Džon Antoni i još petoro najpoznatijih skopskih zlatara napravili su kutiju za cigare i kutiju za nakit, svadbeni dar Makedonije za kralja Aleksandra i kraljicu Mariju. Na poklonu, izrađenom od zlata u filigranu, radili su čak šest godina, a danas se ove dragocenosti čuvaju u muzeju u Londonu" veli Gombar, koji je i sam napravio puno predmeta za poznate državnike. Njegov gost je dva puta bio i Josip Broz Tito. |
Poznati skopski zlatar Alojz Gombar, jedni živi rođak i naslednik imovine Majke Tereze u Makedoniji, čudeći se polemikama o nacionalnom identitetu Agnese Gondže Bojadžiu veli da je ona – Latinka.
"Mi smo stari katolici, Latini. To je mešavina nacija – Italijana i Albaneza latinskog porekla. Albanci je svojataju zato što su njena majka i sestra umrle u Albaniji. Međutim, Majka Tereza je Albanez – Latin. To je jedno, a Albanka sasvim drugo. Ja sam po ocu Mađar, ali je moja majka Viktorija – Latinka, isto što i Majka Tereza", objašnjava Gombar.
Priča o Majki Terezi, koju je proslavio i pred vrata svetilišta doveo njen humani i dobrotvorni rad, ima i drugu, manje poznatu stranu. Malo je poznato da je njena majka u Tirani svoju imovinu, kuću u kojoj je rođena Agnesa Gondža Bojadžiu u Skoplju prepisala svojim najbližim rođacima, a posedovni list i tapija se danas nalaze u rukama skopskog zlatara Alojza Gombara.
"Moja porodica potiče iz Vojvodine, iz Zrenjanina. Deda mi je bio Nemac – folksdojčer, a baba Mađarica. Oni su Latini, katolici. Moj deda i Drona Bernaj, majka Majke Tereze su rođeni brat i sestra, a moja majka Viktorija je sa Majkom Terezom prva sestričina. Moji preci su bili zlatari, a Majke Tereze trgovci i apotekari. Gondža Bojadžiu ili Majka Tereza, njena sestra Aguša i brat Lazar su rođeni u Skoplju. Njen brat Lazar, koji je bio vojni pilot, 1947. godine odlazi u Albaniju, a nešto kasnije u Tiranu odlaze majka i sestra Majke Tereze, Dronda i Aguša da ga posete. Tokom njihovog boravka u Tirani, Enver Hodža zatvara granice i oni ostaju u Albaniji. Brat Lazar vojnim avionom beži u Italiju, a majka i sestra Majke Tereze ostaju i umiru u Albaniji. Prethodno pišu testament kojim kuću u Skoplju gde je rođena Majka Tereza ostavljaju u posed i trajno vlasništvo mome dedi, a on ih pred smrt daje svome sinu, mome ujaku, koga sam ja odgledao jer nije imao dece, pa je on na kraju meni prepisao kuću Majke Tereze koja je pre zemljotresa 1963. godine konfiskovana, a zemljište nacionalizovano", priča Gombar.
Iako je kuća, od koje je danas ostao samo plac jer je ona u međuvremenu srušena, u njegovom vlasništu, još nije uspeo da ostvari pravo da mu vrate imovinu.
"Dokumente za denacionalizaciju davno sam predao nadležnima, ali do danas nisam dobio nikakav odgovor", žali se Gombar.
Nakon odlaska iz Skoplja nobelovka Majka Tereza u rodni grad je dolazila tri puta i uvek bi svraćala u dom svog najbližeg rođaka, skopskog zlatara Alojza Gombara.
"Kada je dolazila u Skoplje, tetka je uvek prvo svraćala u naš dom, a potom u katoličku crkvu Srce Isusovo, gde je kao mala krštena. Mi smo imali dva porodična krsta koja je napravio moj deda. Za vreme njene poslednje posete Skoplju, jedan krst sam poklonio Majki Terezi, a drugi je ostao kod mene. Sa tim krstom koji sam joj poklonio ona je i sahranjena u Indiji", veli Gombar.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
