„Belovodska rozeta“, koja slovi za jednu od najuglednijih manifestacija u oblasti kulture otpočela je u Beloj Vodi kod Kruševca 8.jula 24. Vajarskom kolonijom „Belovodski peščar“ i 9. Mozaičarskom kolonijom „Mladen Srbinović“.
Na centralnoj večeri tradicionalne kulturne priredbe „Belovodska rozeta“ koja je 44. po redu održana u Beloj Vodi, ugledna nagrada „Belovodska rozeta“ uručena je književnici Ljiljani Habjanović Đurović za „izuzetan dopronos srpskoj kulturi i umetnosti, jer je svojim književnim delima ovekovečila i obogatila srpsku duhovnost i pravoslavlje“. Dobitnici je ovo znamenito priznanje uručila Jasmina Palurović, gradonačelnica grada Kruševca.
Zahvalivši se na nagradi, Ljiljana Habjanović Đurović je rekla da je „Belovodska rozeta“ veoma ugledno priznanje i da je lepo naći se na jednom ovakvom mestu koje je Bog obilato blagoslovio i darovao bogatim majdanima peščara, a ljude talentom i voljom da sačuvaju umetnost klesanja od srednjeg veka do danas.
– Kao pravi naslednici Rada Neimara i njegovih pomoćnika klešu rozete i ikonostase, mostove i fasade monumentalnih zgrada, nadgrobne spomenike i česme, i tako evo već šest vekova neprekidno čuvaju tradiciju i veru. Belovodska rozeta je svakako veoma ugledno priznanje. O tome svedoči pažljivi izbor dosadašnjih dobitnika. Oni čine društvo u kome bi svaki stvaralac voleo da se nađe. I meni je lepo među njima. Prva među dobitnicima bila je Desanka Maksimović, svakako najznačajnija srpska pesnikinja. Kada sam bila mlada i maštala da ću jednoga dana i ja postati pisac, Desanka je bila moj uzor. I zbog jedinstvenog dela, kojim se izdvajala među svojim savremenicima, ali i zbog topline i jednostavnosti kojima je zračila. Želela sam da budem pisac poput nje. Pisac čije knjige ljudi vole, i koga ljudi vole. Pisac svog naroda. Narodni pisac. Uverena sam da nije slučajno što je Desanka dobila „Belovodsku rozetu“ baš one godine, 1988, kada je objavljen moj prvi roman – rekla je u svojoj besedi nagrađena književnica i dodala da činjenica da je „Belovodska rozeta“ jedno od najuglednijih priznanja u Srbiji nije bila jedini razlog što je želela da ga dobije.
– Za mene, ona je mnogo više od počasti mome stvaralaštvu. Od hvale delu. Od pribrajanja najznačajnijim umetnicima našeg vremena. I uvek kada dođem u Kruševac, svratim u Lazaricu, na to sveto mesto koje sam u jednoj pesmi o kneginji Milici nazvala utočištem. I na nju, našu kneginju Milicu, seća me ruža od kamena. Na hrabrost i mudrost, na ponos i žrtvu te veličanstvene žene koja je znala da nije važan teret, već snaga onoga ko teret nosi. Koja je znala da je ljubav davanje, da je dužnost žrtva, da je strah mera nade, a stradanje mera vere. Da se veliko i večno ne menja za malo i prolazno. I da je, šta god činila, gledaju i preci i potomci. Seća me rozeta i na Ravanicu, zadužbinu kneza Lazara. Ali rozeta je i ukras u obliku ruže koji se nosi na reveru kao obeležje nekog odličja, ili članstva u nekom udruženju. Udruženje kome ja pripadam neformalno je, ali hvala bogu brojno, i traje evo već osam vekova. To je skup čuvara svetosavskog i kosovskog zaveta. I usuđujem se da verujem da nije slučajno što ovo odličje dobijem baš one godine kada proslavljamo osam vekova samostalnosti naše Crkve. A umesto na reveru, ja ću od večeras kao lični simbol pripadništva tim zavetnicima svetosavskim i kosovskim, Belovodsku rozetu nositi u srcu, rekla je između ostalog Ljiljana Habjanović Đurović.
O Ljiljani Habjanović Đurović, laureatu „Belovodske rozete“, besedila je Mila Milosavljević, književnik i novinar, koja je između ostalog istakla da je Ljiljana Habjanović Đurović „stvorila celovito književno delo kojim svedoči o istoriji hrišćanstva i smelo istražuje najznačajnije i najkompleksnije teološke teme o kojima se usuđuju da pišu samo vrhunski bogoslovi. Ljiljana Habjanović Đurović, kao što je napisao Mitropolit Amfilohije, hodi putem Domentijana, Svetog Nikolaja Žičkog i Svetog Justina Ćelijskog…“
– Belovodska ruža u kamenu ovenčava Ljiljanu Habjanović Djurović u pravo vreme. U vreme pisanja serije romana koji čine „Ostroško trimirje“, a koji će, sigurna sam, poput njenih prethodnih knjiga iznova i s novom snagom svedočiti veru pravoslavnu i snagu srpskog naroda da pretraje i istraje i u najtežem – istakla je Mila Milosavljević I dodala da „nije slučajno što Belovodsku rozetu Ljiljana Habjanović Đurović prima baš danas, na dan Svetog apostola Pavla. Jer, reč je o apostolu ljubavi…“
– Ljiljanu Habjanović Đurović istinskom ljubavlju vole njeni čitaoci. Njen narod. A glas naroda je kako kaže latinska poslovica-Bozji glas. A ljubavlju se, često ponavlja ovogodišnja dobitnica Belovodske rozete Ljiljana Habjanović Đurović- Gospod imenuje.
Ova tradicionalna manifestacija održava se od 1975. godine U Beloj Vodi, sredinom jula. Počev od 1988. godine, u znak priznanja za umetnički, kulturni i naučni doprinos srpskoj kulturi, zaslužnim pojedincima dodeljuje se Kamena rozeta. Prvi dobitnik Kamene rozete bila je Desanka Maksimović, Vladeta Jerotić, Matija Bećković, Emir Kusturica, Mitropolit Amfilohije, Peter Handke, Milorad Pavić…
Centralno veče „Belovodske rozete“ oplemenio je mini concert ansambla „Beli anđeo“ i nastupom muzičke umetnice Katarine Božić.
