Dinarska štednja stanovništva u Srbiji tokom ove godine porasla je 37 milijardi dinara ili 26,8 odsto i isplativija je od devizne štednje, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Krajem ovog meseca dinarska štednja je iznosila oko 175 milijardi dinara.
„Štednja kao princip odlaganja sadašnje potrošnje za buduće periode, važna je kako za pojedinca, tako i za društvo. Izuzetno je bitna i kao osnov kreditne aktivnosti i potencijala bankarskog sektora, što predstavlja jedan od pokretača investicione aktivnosti i daljeg razvoja ekonomije“, navedeno je u saopštenju, povodom 31. oktobra, Svetskog dana štednje.
U poslednjih dvanaest godina štednja stanovništva u domaćoj valuti je porasla gotovo deset puta, tačnije za 155,9 milijardi dinara.
Pozitivne promene ostvarene su i u strukturi dinarske štednje, dugoročni depoziti, povećani su sa 1,8 milijardi dinara, koliko su iznosili u septembru 2012. godine, na 32,1 milijardu dinara, u septembru ove godine.
Povećana je i devizna štednja gotovo 90 odsto, sa 7,9 milijardi evra u septembru 2012. godine, na 15,1 milijardu evra u istom mesecu ove godine.
Analiza isplativosti štednje za period od septembra 2012. do septembra 2024. godine, potvrđuje da je i kratkoročno i dugoročno isplativije štedeti u dinarima nego u evrima.
Osim viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15 odsto, većoj isplativosti štednje u dinarima doprinela je i, kako je navedeno, makroekonomska i finansijska stabilnost.
U proteklih dvanaest godina štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana (bez zanavljanja), bila je isplativija u čak 99 odsto posmatranih godišnjih potperioda.
Štediša koji bi od septembra 2023. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2024. dobio bi 2.037 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
Inflacija u Srbiji je, kako je navedeno, na opadajućoj putanji od aprila prošle godine, a od maja ove godine se kreće unutar ciljnog raspona NBS, tri plus-minus 1,5 odsto.
U septembru 2024. inflacija je iznosila 4,2 odsto međugodišnje, što je dvanaest procentnih poena ispod najvišeg nivoa iz marta 2023. godine.
„U uslovima preovlađujućih apresijacijskih pritisaka, dinar je nastavio stabilno kretanje prema evru i tokom 2024. godine“, navela je centralna banka.
NBS je u prvih devet meseci ove godine intervenisala neto kupovinom 1,7 milijardi evra, čime je doprinela rastu deviznih rezervi na rekordan nivo od preko 28 milijardi evra.
Taj nivo deviznih rezervi pokriva preko sedam meseci uvoza roba i usluga, što je više nego dvostruko iznad minimuma predviđenog međunarodnim standardima.
Početkom oktobra, agencija Standard end Purs (Standard & Poor’s) povećala je kreditni rejting Srbije na nivo BBB minus, tako da je Srbija prvi put u svojoj istoriji svrstana među zemlje s kreditnim rejtingom investicionog ranga.
„Kao glavni argument za takvu odluku naglašeni su snažan i otporan ekonomski rast, značajno povećane devizne rezerve, uz smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, kao i odgovorno vođenje monetarne i fiskalne politike“, navedeno je u saopštenju.
