Tokom prošle godine navršile su se dve decenije od našeg prvog teksta o mukama siromašnog Novopazarca Vukomira Tomovića, samohranog oca paralizovanih, nepokretnih i potpuno nemoćnih sinova Ivana i Predraga, i njegovog apela našim čitaocima i drugim dobrim ljudima da mu pomognu. Tada je Vukomir, u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, daleko od lekara, u bepuću i sirotinji jedva prehranjivao paralizovane sinove koje je često, kad se razbole, po kiši, blatu i snegu, na leđima nosio do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara.
Dobre duše
Dobrotvori, poreklom sa naših prostora, rasuti po belom svetu, tada su Tomovićima odmah pritekli u pomoć, pa više nikad nisu ostajali bez namirnica i lekova, a nakon pet godina uspeli su da, najvećim delom uz pomoć naših čitalaca i humanista iz ovog kraja, u novopazarskom prigradskom naselju Šestovo sagrade novu kuću. Sve do danas, humana dijaspora stalno je uz njih, da nije povremenih donacija iz inostranstva, najviše iz Australije, Vukomir, Ivan i Peđa ne bi mogli da prežive.
– Kad god smo bili u nevolji, kad smo, kao poslednjih meseci prošle i prvih dana ove godine, ostajali bez lekova i trošili poslednje kilograme brašna, kao da nam je sam bog slao, stizala nam je pomoć iz ove daleke zemlje, povremene donacije dobrih ljudi drže nas u životu – priča Vukomir dok u rukama drži najnoviju donaciju pristiglu iz Australije – 1.000 hiljadu dolara od Gordane Simić iz Novog Južnog Velsa i 150 dolara od Mara iz Sidneja, najvećeg grada u ovoj australijskoj državi.
Za ogrev
– Ranije nam je najviše pomoći stizalo iz Evrope, a sada nam najčešće pomažu dobrotvori iz daleke Australije, sve što dobijemo odmah potrošimo za lekove, lekare, hranu, ogrev, gorivo, struju, pelene… Hvala beskrajno dobrotvorkama Gordani i Mari, želimo im dobro zdravlje i bog da ih čuva, hvala svima koji brinu o nama i spasavaju nas kad god smo u nevolji, znatno su nam olakšali život, ja sam srčani bolesnik, Ivan i Peđa su nepokretni i nemoćni, prihoda nikakvih nemamo – dodaje Vukomir.
Sve do prošle godine Vukomir je uspevao da, radeći povremeno kao vozač ili drvoseča, zaradi po koji dinar, sada više ne može da radi i bilo šta zaradi, jer su ga pritisli srčani problemi, a pošto, osim primarne paralize, Ivan i Peđa imaju i druge bolesti koje su se izrazito aktivirale nakon teško preležane korone, prinuđen je da stalno bude uz njih.
– Ranije su mogli da se sami obuku ili šporet da nalože, sada je muka mnogo veća, jer teško bolesnog Ivana moram sam da presvlačim i kupam, na rukama moram da ga odvedem do kupatila, često i nahranim, bolesti stižu i mlađeg Peđu, ništa dobro nam se ne piše, bez pomoći dobrih ljudi ne možemo opstati – žali se ovaj samohrani otac i moli da dobrotvorkama iz Australije Mari i Gordani Simić prenesemo njihove pozdrave i zahvalnost do neba.
Bog sve vidi
– Bog neka ih čuva i njihovu humanost i dobrotu zdravljem, radošću i srećom u životu nagradi, ko zna šta bi sa nama bilo da nije ovako dobrih i velikih ljudi, gladovali bismo, smrzavali bismo se, ne bismo imali za hranu i lekove, dobrotvori su nam i kuću sagradili, hvala puno i „Vestima“ koje duže od dve decenije prate našu sudbinu i muku, nadamo se da i ubuduće nećemo biti sami – ističe Predrg Tomović.
Velika rana
Verovatno naslednim genom i igrom zle sudbine, od rođenja je paralizovana i Vukomirova unuka, dvadesetogodišnja Katarina, ćerka njegovog trećeg i zdravog sina Zorana i snaje Marine. Zauzeti svojom mukom i stalnim povlačenje po lekarima i bolnicama, u nadi da će bar za Katarinu možda pronaći leka i spasa, Zoran i Marina ne mogu mnogo da pomognu Vukomiru, Ivanu i Predragu. Jedina pomoć povremeno stigne iz Specijalne bolnice Novopazarska banja gde naročiti mlađi Predrag povremeno ima besplatne rehabilitacije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
