Većina onih koji su odlučili da dođu u kontroverzni centar poželeli su da umru u jednokrevetnoj sobi sa pogledom na vrt, piše britanski list "San“ koji donosi ekskluzivnu reportažu o ovom čudnom mestu.
Ako su roditelji i porodica sa pacijentima, poslednji pozdravi traju satima, ali kad progutaju smrtonosnu dozu barbiturata, ostane im tek nekoliko minuta života. U centru nazvanom Dignitas dosad je umrlo najviše Nemaca. Dignitas je 1998. otvorio bivši advokat Ludvig Mineli kako bi ljudi imali mesto na kojem će svojevoljno okončati sa vlastitim životom.
"Nema ničega dramatičnog u ovome što radimo", kaže 77-godišnji Mineli, objašnjavajući svoju životnu filozofiju. "Naš cilj je da očajnima ponudimo dostojanstven završetak njihovih života. Dignitas je neprofitna organizacija koja pomaže ljudima pri samoubistvu. Po mom mišljenju, to je poslednje ljudsko pravo. Samoubistvo biva obavljeno bez rizika i bola, u ugodnom okruženju."
Za 200 švajcarskih franaka (oko 135 evra) u ovu organizaciju se registrovalo 5.700 osoba iz 61 zemlje sveta. Kad se odlučite na umiranje u ovoj klinici, koju nazivaju hotelom, šest doktora odlučuje o tome da li će vam propisati smrtonosnu dozu leka i zauvek vas osloboditi bolova. Za svu papirologiju i ostale troškove ukupna suma koju pacijent uplati popne se na 7.000 evra. Procedura počinje popunjavanjem zahteva i smrtovnice.
"Dopuštamo svakome da odredi vreme, mi samo određujemo tehniku", kaže Mineli. "Neki nam prvo ispričaju svoju životnu priču, podele sa nama šale i sećanja. Niko ih ne požuruje. Ovo je otvorena procedura koja se ne mora završiti samoubistvom, ukoliko osoba promeni mišljenje."
U centru postoje dve sobe za umiranje. Jedna je veća, sa belom ugaonom garniturom. Ona je i popularnija jer pacijenti uglavnom dovedu svoje prijatelje ili porodicu. Pre ispijanja smrtonosnog napitka uzimaju lek protiv povraćanja kojem treba pola sata da počne da deluje.
Napete poslednje minute "gosti“ uglavnom smiruju laganom muzikom, a izbor je različit, od Bič Bojsa pa sve do klasične muzike.
Većina klijenata Dignitasa su osobe koje boluju od neizlečivih bolesti i oni čije se stanje nepopravljivo pogoršava, zbog čega pate od velikih bolova. Pošto popiju smrtonosnu dozu leka na njihovom licu najčešće ostane izraz smiraja i sreće, piše "San".
"Obično se pozdrave sa prijateljima i rodbinom, zahvale im se na ljubavi i podršci u teškom periodu", objašnjava vlasnik centra. "Samoubistvo se snima zbog zakonskih pravila, a posle toga pozivamo policiju da pregleda video kao dokaz da su članovi Dignitasa sami učestvovali u tome. Obično ne bude komplikacija i telo se potom odvozi u krematorijum ili nazad u zemlju odakle dolazi klijent."
U Švajcarskoj protiv Dignitasa nije podignuta nijedna tužba, iako je sam Mineli upleten u nekoliko pravnih borbi za dalju liberalizaciju samoubistava u ovoj zemlji. Tome je, kako sam kaže, posvećen posebno zbog sećanja na svoju baku, koja je umrla u velikim bolovima.
"Imala je problema sa bubregom i strašno patila. Sećam se da je pitala doktora može li ubrzati proces. On se izvinio i rekao da to nije moguće", priseća se vlasnik centra. "Kao mlad razmišljao sam: Zašto ne bih pomagao nekome da umre, kad je to nešto što je neminovno?"
