Brisel sve brže donosi uredbu za uredbom kako bi ograničio uticaj običnih građana na društvenim mrežama i sprečio da pojedinci van kontrolisanog medijskog sistema steknu širu publiku i politički uticaj, upozorava nemački advokat i borac za slobodu govora Joahim Štajnhöfel. Kako piše nemački portal ,,Tichys Einblick“, evropske elite na taj način pokušavaju da zadrže političku moć u sopstvenim rukama.
Štajnhöfel u intervjuu za ovaj portal govori o „puzajućem državnom udaru“ koji se, prema njegovoj oceni, sprovodi kroz niz evropskih regulativa – od Digital Services Acta (DSA), preko novih pravila o političkom oglašavanju, do takozvane chat-kontrole i borbe protiv „dezinformacija“. Iza deklarativne namere da se zaštite izbori, on vidi pokušaj da se ograniči glas građana koji su poslednjih godina, zahvaljujući platformama poput X-a, uspeli da zaobiđu tradicionalne medije.
Primeri Brexita, pobede Havijera Mileija u Argentini i jačanja desnih partija širom Evrope pokazali su koliko društvene mreže mogu da ugroze etablirane strukture moći. Upravo zato, tvrdi Štajnhöfel, evropske institucije sada žure da vrate kontrolu nad javnim prostorom pre narednih izbornih ciklusa.
Posebno kritikuje stvaranje, kako ga naziva, „državno-industrijskog cenzorskog kompleksa“, u kojem učestvuju Evropska komisija, velike digitalne platforme i brojne nevladine organizacije finansirane iz javnih fondova. Umesto otvorene zabrane, koriste se novčane kazne, pritisci na platforme, pretnje tužbama i algoritamsko smanjivanje vidljivosti kako bi nepoželjni glasovi postali gotovo nevidljivi.
„Elita reguliše među sobom“, prenosi ,,Tichys Einblick“ njegovu ocenu, ukazujući da se pod plaštom borbe protiv lažnih vesti stvara sistem u kojem o granicama javne debate odlučuju birokrate, platforme i organizacije bez neposrednog demokratskog legitimiteta.
Ovakav pristup Brisela, prema kritičarima, nije slučajan. Nakon što su tradicionalni mediji izgubili monopol nad oblikovanjem javnog mnjenja, evropske institucije pokušavaju da povrate kontrolu nad informacijama. Umesto da se suoče sa posledicama sopstvenih politika – od migracione krize i energetske nesigurnosti do pada životnog standarda – one sve češće problem vide u građanima koji o tome javno govore.
Regulacije koje se predstavljaju kao zaštita demokratije tako bi, upozoravaju kritičari, mogle da postanu upravo njena najveća opasnost. Ako građani izgube mogućnost da slobodno govore, dele sadržaj i utiču na javnu raspravu, Evropska unija rizikuje da se pretvori u sistem u kojem je demokratija dozvoljena samo dok ne ugrožava vladajuću elitu.
Upozorenja Joahima Štajnhöfela treba ozbiljno shvatiti, jer sloboda govora nije tehničko pitanje algoritama, već temelj svake demokratije. Kada se pod izgovorom borbe protiv dezinformacija počne sužavati prostor za obične građane, pitanje više nije samo šta sme da se kaže, već ko ima pravo da odlučuje o istini. Brisel bi morao da brani otvorenu raspravu, a ne da je pretvara u regulisani prostor u kojem se čuju samo poželjni glasovi.
Piše: Nina Stojanović
