Jedan od najboljih boksera svog doba preminuo je u 67. godini u rodnoj Banjaluci.
Posle briljantne amaterske karijere i osvojene zlatne medalje na prvenstvu Evrope u boksu 1973. u Beogradu prešao je u profesionalce i osvojio titulu evropskog prvaka u verziji Evropske bokserske unije (EBU) u lako-velter kategoriji 1979.
Povukao se iz boksa 1983. posle teške povrede oka. Životni put mu je krenuo bokserskim, tada za njega neočekivanim, stazama kad je kao desetogodišnjak ušao u ring i pobedio suparnika koji je imao osamnaest godina.
Sa šesnaest potpisuje za Slaviju, bokserski klub iz Banjaluke, gde je i ostao tokom čitave svoje amaterske karijere. Imao je 39 profesionalni mečeva, od kojih je 32 pobedio (21 meč nokautom) a šest je izgubio (tri nokautom) i jedan meč je boksovao nerešeno. Ukupno je boksovao 233 profesionalne runde.
Na Evropskom amaterskom prvenstvu u Beogradu osvojio je titulu šampiona Evrope u lako-velter kategoriji. Te godine je proglašen za sportistu godine u izboru dnevnog sportskog lista „Sport“. U profesionalce je prešao 1977. i veoma brzo stigao u sam vrh evropskog profesionalnog boksa.
U svojoj Banjaluci je 17. maja 1979. osvojio titulu profesionalnog evropskog šampiona u EBU verziji, nokautiravši svog protivnika, boksera iz Francuske, Žiberta Koena, u četvrtoj rundi. Titulu profesionalnog prvaka je uspešno odbranio četiri puta i na kraju ju je izgubio na poene 1980. od VBA šampiona Ajub Kalule u meču koji je održan u Danskoj.
