Hvala vam što govorim za sve vaše čitaoce u Evropi koji govore naš jezik, kaže na početku intervjua za “Vesti” Milovan Vitezović, predsednik Udruženja književnika Srbije, jedan od najprevođenijih i najboljih srpskih pisaca. Za 52 godine književnog delanja objavio je više od 40 u više od 200 izdanja.
– To znači da su me dar i književna invencija dobro služili i da nisam imao stvaralačke krize, niti velike pauze u radu kao posledicu ljudske lenjosti, a koje sam prevazilazio žanrovskim opredeljenjima.
Umesto nekrologa
Poznati pisac Milovan Vitezović preminuo je u 78. godini, u Beogradu, posle duge i teške bolesti izazvane korona virusom. Za „Vesti“ je u februaru 2021. dao ekskluzivni intervju u kojem je iskreno i toplo pričao o brojnim temama. Umesto nekrologa velikom književniku, ponovo objavljujemo ovaj zanimljiv tekst.
Pošteno suđenje
Broj izdanja je zadivljujući…
– Imao sam sreće i sa čitaocima i sa izdavačima. Nisam imao “uspavanih knjiga”. Izdanja su se nadovezivala bez pauza. Kod mene je uvek bilo jasno ono šta je pisac hteo da kaže, naročito u satiri. Knjige satire “vukle” su druge knjige. Svim tim postao sam porodični pisac. Za mene se može reći da pišem za sve od 7 do 77 godina.
Šta ste prevashodno po sopstvenoj vokaciji?
– Pesnik. Pesnik sam po Aristotelovoj sistematizaciji književnosti, koju je on imenovao pesništvom i delio ga na lirsko, dramsko i epsko, gde je ishod svega katarza kao vrhunac stvaranja. Ja katarze postižem u svim žanrovima, od romana, drama, pesama, pa i u aforizmima. U aforizmima je pročišćenje najdirektnije, najdrskije i najžešće i po pisca i po čitaoca. Kao pripadnik pobunjene šezdesetosmaške generacije sa aforizmima sam doživeo i prvu slavu i prve zabrane…
Kada ste postali svesni da ćete postati pisac?
– Odmah po prvom uspehu. Posle književnog festivala gimnazijalaca Beli narcis pesme mi je objavio NIN. To leto došao sam iz Užica u Beograd rešen da se školujem za pisca. Prvo na književnosti, a nešto kasnije na dramaturgiji. Imao sam velike profesore među kojima posebno izdvajam helenistu Miloša N. Đurića, predavača antičke drame i profesora svetske književnosti Raška Dimitrijevića. Sarađivao sam u omladinskim i književnim časopisima. Imao sam književni podstrek Branka Ćopića i Dobrice Ćosića. Meša Selimović mi je rekao: “Pisac se sudi sa svojim vremenom ma o čemu pisao”. To je moj nauk za sve što sam pisao sa temom iz istorije. Pošteno sam se sudio. Za prve urednike knjiga imao sam Vaska Popu, Stevana Raičkovića i Zorana Gluščevića. Bio sam urednik revije “Susret” do konačne zabrane maja 1969. Potom sam bio urednik lista “Jež” u njegovo njslavnije vreme do 1976. Od tada sam bio urednik Igranog programa Televizije Beograd i od 1990. glavni i odgovorni urednik Umetničkog programa RTS-a. Od 2000. do penzije bio sam profesor Filmskog i televizijskog scenarija na Akademiji umetnosti.
Kako ste kao mlad pisac doživeli zabranu svoje prve knjige aforizama “Srce me je otkucalo”?
– Doživeo sam je kao veliku najavu, pogotovo što je ona imala predgovor Branka Ćopića. Najava se obistinila nekoliko godina kasnije kada sam prevodima zbirki aforizama ušao u Evropu. Čuveni austrijski pisac srpskog porekla Milo Dor preveo je moju knjigu aforizama “Čoveče, naljuti se” na nemački jezik, koja je odmah prihvaćena i cela citirana u austrijskoj, švajcarskoj i nemačkoj štampi. Pre toga me je već objavljivao “Pardon”, nemački časopis i “Štern” u prevodu Draga Teševića. Aforizmom “Lako je održati govor, teško je održati reč” citirao me je i Vili Brant. Na Berlinskom zidu sa zapadne strane ispisivani su moji aforizmi. U knjizi prevoda “Grafiti sa Berlinskog zida”, koju je 1989. na srpskom objavio Života Filipović našlo se ispisanih mojih 280 aforizama. Tako da rušenje Berlinskog zida mogu uzeti kao najveću cenzuru. Od 1985. našao sam se u nemačkim čitankama sa primerima za književni žanr aforizam. Kada je Gabrijel Laub 1986. u Hamburgu priredio skup svetskih aforističara bio sam učesnik.
Žal zbog “Čarapa”
Mnoga vaša dela su ekranizovana. Da li ste zadovoljni kako su vaše poetske reči prikazane na filmskom platnu?
– “Šešir profesora Koste Vujića” ekranizovan je prvo kao televizijska drama sa nezaboravnim Pajom Vujisićem. Kao roman “Šešir” je objavljen na grčkom, makedonskom, slovenačkom, mađarskom, ruskom i švedskom. Ušao je u mađarsku školsku lektiru. Doživeo je nove ekranizacije kao film i kao televizijska serija sa Aleksandrom Berčekom u naslovnoj ulozi. Film je prikazan na Sveslovenskom festivalu u Moskvi Zlatni vitez i 2012. dobio je Gran pri. Zlatnim vitezom odlikovan je i film “Lajanje na zvezde” 2001. Pre toga Zlatnog viteza dobio je i dokumentarno-igrani film “Gde cveta limun žut”. Ekranizacijom “Čarapa kralja Petra” nisam zadovoljan. Ovaj roman je najprevođenija moja knjiga i šteta je što ekranizacija nije uspela. Roman je 2014. dobio nagradu Federacije ruskih pisaca Imperskaja kultura. Roman “Svetozar Miletić”, koji još nije objavljen, uspešno je ekranizovan prošle godine pod naslovom “Ime naroda”. Njegova premijera u bioskopu očekuje se po prolasku pandemije.
Imate brojnu porodicu, suprugu i četvoro odrasle dece. Koja je uloga porodice u vašem stvaralaštvu?
– Supruga Miljenka Vitezović prevodilac je sa slovenskih jezika. Sa njom sam radio jedan veliki projekat “Sveti Sava” u ruskom carskom letopisu iz najslavnije i najobimnije ruske srednjovekovne knjige “Letopisni licevoj svod”. U svemu što pišem Miljenka učestvuje i kao lektor i kao tehnička pomoć. Tri kćerke i sin su u toku svega što radim. Oni su svi poliglote, a Amalija i Jelena su i književni prevodioci, Selena je doktor nauka, arheolog, a Mihajlo je dramaturg, dramski pisac i reditelj. Amalija je prevela “Čarape kralja Petra” na francuski, a Jelena “Svetu ljubav” na engleski i zbirku pesama “Zlatno sećanje”. Trenutno obe prevode izbore aforizama. Uz to, Amalija je i grafički urednik mojih Izabranih dela u izdanju Zavoda za udžbenike, budući da je po profesiji i diplomiran grafičar primenjene umetnosti..
O spomeniku Vasku Popi
Šta je bilo sa inicijativom da se u Beogradu na Tašmajdanu podigne spomenik čuvenom pesniku Vasku Popi?
– Spomenik će krajem 2021. biti podignut na Tašmajdanu. Beograd će u naredne dve godine podići još tri spomenika piscima Jovanu Jovanoviću Zmaju, Milošu Crnjanskom i Meši Selimoviću.
Bestseleri
Naš sagovornik je objavio 12 bestseler romana, među kojima “Šešir profesora Koste Vujića”, “Lajanje na zvezde”, “Simfonija Vinaver”, “Čarape kralja Petra”, “Hajduk Veljko Petrović”, “Milena iz Knez Mihailove”, “Sveta ljubav”, “Sinđelić se sa suncem smirio”, “Gospođica Desanka”, “Princ Rastko”, “Burleska u Parizu”, “Kad je neven bio sunce”… Pre romana prvi Vitezovićev bestseler bila je knjiga pesama “Slobodnije od slobode”. Bestseleri su bile i sve knjige pesama, do poslednje objavljene “Ispit kod profesora Miloša N. Đurića”.
Pišem da bih sanjao
Krajem devetnaestog veka čuveni francuski pisac Marsel Prust izneo je svoja najintimnija razmišljanja odgovorivši na pitanja koja mu je postavila jedna prijateljica. Prustov upitnik zapravo je viktorijanska verzija modernih testova ličnosti. Ekskluzivno objavljujemo odgovore Milovana Vitezovića.
RADOST I TUGA
Šta je vaša najveća nada?
– Da svet bude izvesniji od ljudskih postupaka.
Šta je za vas najveća nesreća?
– Novi svetski poredak. Sila oduvek Boga ne moli. Sad hoće da mu naređuje.
Kad vam je neprijatno?
– Kad moram da se stidim za čovečanstvo.
Koju pesmu volite da pevate?
– Rekao sam: Ko peva zlo ne misli. A ko misli nije mu do pesme.
Šta vas izluđuje?
– Što mi se misli ostvaruju. Recimo: Istorija nam je bila učiteljica života. A onda su došli neki manijaci i silovali našu učiteljicu.
Na koja svoja dostignuća ste najviše ponosni?
– Prvo na svoju decu, pa na svoja dela.
PRIJATELjI I NEPRIJATELjI
Kome ćete večno biti zahvalni?
– Precima dok sam živ. Potomcima potom.
Šta vaši prijatelji hvale kod vas?
– Neukusno je pozivati se na njihovu nekritičnost prema meni.
Koga ne biste hteli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?
– Ne idem tamo. Mene umni rad preznaja.
Šta kažu vaši neprijatelji o vama?
– Ili ih nemam ili me hvale da se ne otkriju.
Koji prirodni dar biste hteli da imate?
– Hvalim Boga za ovaj koji imam, ako imam.
Za što ili kome morate svakako da se izvinite?
– Nedarovitima!
PRIVID I STVARNOST
Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?
– Ne uobražavam da sam neshvaćeni genije.
Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, što bi to bilo?
– Saživeo sam se sa svim. Pa i sa sobom.
Šta je najdragocenija vaša imovina?
– Biblioteka. Sređena u police. Razbacana u glavi.
Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?
– Nisam skroman. Ali toliko se hvaliti ne mogu.
Koje su vaše skrivene slabosti?
– Ja sam slabosti skrivao u vrline da ih više ni ja ne razlikujem.
Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?
– Onakav sam kakvim me vidiš.
RAZUM I ŽELjE
Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?
– Bojim se da sam jedini Srbin koji je tri puta odbijao ministarsku vlast – ne na jedan dan već na mandat. Triput Bog pomaže!
Ko će vladati Srbijom kroz deset godina?
– Citiraću sebe od pre dvadeset godina: Oni koji su nas doveli dovde – odvešće nas još dalje!
Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?
– Sa onom koju trenutno rukopisom oživljavam. Kad završim rukopis, ona mi okrene leđa.
Ko su za vas najuminiji duhovi našeg doba?
– Ne terajte me da se opredeljujem između Platona i Aristotela.
Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?
– Onaj koji bi pustio ljude da žive bez projektovanog usrećenja.
Za koga slikara biste dali najviše para?
– Ne bih imao para ni za ovo slika prijatelja koje imam, tako ih vrednujem.
ŽIVOT I VEČNOST
Kao dete šta ste hteli da budete?
– Već sam bio opredeljen. I prezimenom i imenom.
Koji san hoćete svakako još da ostvarite?
– Sve što sam ostvario – sanjao sam posle. Pišem da bih sanjao.
Kako biste voleli da umrete?
– Ne bih voleo. Neminovnosti se ne vole.
Gde biste želeli biti sahranjeni?
– Povijam se nad rukopisom. Možda se u njega položim.
Ko da održi govor nad vašim grobom?
– U Srbiji koju ja pamtim nadgrobni govori se ne drže. I najslavniji preci su mi bez govora sahranjeni.
Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?
– Citiraću se: Lako je održati govor. Teško je održati reč.
O SRBIMA
Na Balkanu su počeli svi mitovi Evrope, pa i mit o Srbima!
Istorija je ogledalo kad se traži lice naroda!
S kolena na koleno Srbi cupkaju istoriju!
Ni istorija, kao učiteljica života, ne zna koliko puta su Srbi pali iz sopstvene prošlosti!
Istorija nam je bila učiteljica života. A onda su došli neki manijaci i silovali našu učiteljicu!
Od prošlosti se ne živi, ali sa njom mora!
Srbi izdržavaju iskušenja istorije, ali podležu iskušenju sebe!
Homerov je svaki narod koji veruje da ga je pesma održala!
Homer i Višnjić su izvrsni primeri da slepci najbolje pevaju o ratnim zaslugama!
Srpski totem je vuk. Još od vremena totemizma na Srbe se dižu hajke!
Otkad je pocrneo – gavran je srpska ptica pevačica!
Kad se u ponoć poklope skazaljke, Srbi misle na pretke!
Živ Srbin mrtvom ne veruje dok ne počne gluvo doba!
Ni u gluvo doba nije sve tako crno. Bele se pokrovi vampira!
Kad čekaju goste, Srbi se pretvore u hleb i so!
Srbi su narod koji je napravio kuću pored puta. Zato su im kućni pragovi krajputaši!
Dva aršina srpska su mera za standardizaciju mentaliteta!
Sve srpske podele svode se na podelu ludih i zbunjenih i njihov uzajamni odnos!
Otkad je Stefan Nemanja pobedio svoju braću, otad se Srbija ujedinjuje i bratskom borbom!
Uvek su na pola puta. A druga polovina počinje raskrsnicom!
Velike srpske pogibije pokazuju veličinu srpske volje za slobodnim životom!
Mutna Marica, nabujali Lab i Sitnica… Srbi kad ginu izazivaju elementarne katastrofe!
Kosovska večera bila je miroljubivi pokušaj srpske vlastele da Turke zaustave zdravicama!
Kadgod se pomene Kosovo, to je najveći srpski pomen!
Srbi su Evropu spasili od turske najezde, što im Evropa nikad neće oprostiti!
Da nije bilo Kosovske bitke, Evropa ne bi imala vremena da otkrije Ameriku!
Bili smo Evropa pre Evrope. Bićemo i posle!
Kod Srbima bude dobro, biće to kraj istorije!
