Zašto imigranti napuštaju Nemačku? Nova studija pokazuje da su druge zemlje privlačnije za ekonomski uspešne strance. A i diskriminacija tu igra veliku ulogu.
Nemačka ekonomija slabi – ali su stručnjaci u mnogim privrednim granama ipak preko potrebni: u medicini, a posebno u oblasti nege i brige o starim i onemoćalim ljudima, u IT-sektoru, građevinarstvu i raznim vrstama zanata. Nedostaju i vaspitači, kuvari, kao i profesionalni vozači kamiona i autobusa. U čitavoj zemlji krajem 2024. godine nemačke firme imale su oko 1,4 miliona nepopunjenih radnih mesta.
Istovremeno, u Nemačkoj radi sve više imigranata. U prošloj godini udeo zaposlenih stranaca iznosio je više od 16 procenata. Od 2010. se više nego udvostručio. Posebno je visok procenat zaposlenih u medicinskim zanimanjima. Svaka šesta doktorka ili doktor imaju strano državljanstvo. U sektoru nege rast zaposlenosti od 2022. zasniva se isključivo na stranom osoblju. Trenutno je svaki peti zaposleni u tom sektoru – imigrant.
Razmišljaju o odlasku
Pitanje je, međutim, da li ti ljudi zaista žele da dugoročno ostanu u Nemačkoj? Institut za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) pri Saveznoj agenciji za zapošljavanje sada je predstavio studiju na tu temu. Ona se bazira na reprezentativnoj onlajn-anketi u kojoj je učestvovalo 50.000 osoba rođenih u inostranstvu, a koje su se uselile u Nemačku i imaju između 18 i 65 godina. U anketu nisu bili uključeni tražioci azila koji još nemaju priznat boravišni status u Nemačkoj. Anketa je sprovedena od decembra 2024. do aprila 2025.
– Njih 26 odsto, dakle oko 2,6 miliona ljudi, navodi da su tokom prošle godine razmišljali da napuste Nemačku – sumirala je podatke Julija Kosjakova, šefica Istraživačkog odeljenja za migraciju, integraciju i međunarodna istraživanja tržišta rada pri IAB, prilikom predstavljanja studije u Berlinu. „Oko tri odsto, odnosno 300.000 ljudi, već imaju konkretne planove za napuštanje Nemačke.“
Nemačka samo usputna stanica
Otprilike polovina onih koji ne žele da ostanu, namerava da se vrati u svoju domovinu, a druga polovina želi da nastavi put u neku drugu zemlju. Među onima koji žele da se vrate, najčešće se spominju Poljaci i Rumuni. Migranti koji žele da napuste Nemačku i odu dalje, najradije bi se zaputili u Švajcarsku, SAD ili Španiju. Izbeglice i osobe, koje su došle putem spajanja porodica, pokazuju znatno manju sklonost ka iseljavanju nego visokoobrazovani i ekonomski uspešni imigranti.
– Jedan od ključnih rezultata naše ankete jeste da upravo oni koji su došli u Nemačku da rade ili studiraju – dakle bolje obrazovani, ekonomski uspešniji i oni koji bolje govore nemački jezik – češće od proseka razmišljaju o odlasku ili već imaju konkretne planove za iseljenje – kaže Katja Galegos Tores koja je učestvovala u radu na istraživanju.
Iseljavanje je rizik za Nemačku
Posebno su imigranti s magistarskim ili doktorskim diplomama, kao i oni s višim prihodima, u poslednjih dvanaest meseci razmišljali o napuštanju Nemačke. „Između 30 i 39 odsto ispitanika, oni koji rade na poslovima kao što su IT, finansije i uslužne delatnosti, razmatraju mogućnost iseljavanja“, navodi Galegos Tores.
Trend, odnosno tendencije napuštanja Nemačke, postaje „relevantan“ i u zdravstvu, industrijskoj proizvodnji, logistici. „Ukratko, to su upravo oni ljudi, koji su ovoj zemlji preko potrebni kada je reč o obezbeđivanju dovoljnog broja stručne radne snage. Ovo selektivno iseljavanje predstavlja značajan rizik za buduću ekonomsku održivost Nemačke.“
Visoki porezi i sve češća diskriminacija
Ali, koji su razlozi? Kod onih koji se vraćaju u svoju domovinu, najvažniji su porodični razlozi, dok migranti koji žele da odu u drugu zemlju, pre svega traže bolje uslove rada i veću zaradu.
Visoki porezi i nameti, kao i prevelika birokratija u Nemačkoj, često se navode kao razlozi za odlazak. Tu su i iskustva s diskriminacijom. „Skoro dve trećine imigranata navodi da su doživeli diskriminaciju – na primer na radnom mestu, kada traže stan, u javnom prostoru ili u kontaktu sa policijom“, kaže Galegos Tores. „Trećina se oseća ili nepoželjno ili samo delimično dobrodošlo. To su faktori koji značajno povećavaju sklonost ka odlasku.“
Smeta im i politička klima
Tzv. „kultura dobrodošlice“ u Nemačkoj poslednjih godina dodatno je oslabila. „Tokom 2024. debata u javnosti bila je snažno obeležena temom migracije, a društvena prihvaćenost migranata nije bila posebno visoka“, ističe istraživačica Julija Kosjakova.
Nešto više od četvrtine stanovnika u Nemačkoj ima migrantsku pozadinu. Od 1950. godine oko 21 milion ljudi ili je samo došlo u Nemačku ili su im oba roditelja imigranti. A samo od 2015. u Nemačku se slilo 6,5 miliona ljudi. Najveće grupe su Sirijci i Ukrajinci.
Na parlamentarnim izborima u februaru 2025. delom desno-ekstremna Alternativa za Nemačku (AfD), stranka koja snažno zagovara tzv. „remigraciju“, postala je druga najjača snaga u Bundestagu. A pobedu na izborima odneli su demohrišćani (CDU/CSU), koji su u predizbornoj kampanji obećali da će pooštriti migracionu politiku. Oni su u koaliciji sa socijaldemokratama (SPD), a prve mere te nove politike bile su – pojačane kontrole granica. Pored toga, mogućnost da se dobro integrisani doseljenici brže naturalizuju, odnosno da u roku od tri godine dobiju nemačko državljanstvo, odmah je ukinuta.
– Ove velike rasprave o migraciji i migracionoj politici negativno utiču na ljude, na osećaj da su dobrodošli, na iskustva s diskriminacijom – kaže Kosjakova. „To su razlozi zbog kojih ljudi češće razmišljaju o odlasku ili zaista planiraju da napuste Nemačku.“
Nemačka sebi ne može da priušti iseljavanje
Stručnjaci redovno upozoravaju da je Nemačkoj godišnje potrebno oko 400.000 dodatnih imigranata koji bi trajno ostali, a kako bi se održao neophodni potencijal radne snage. Samo tako se mogu nadoknaditi negativne posledice demografske situacije.
Nemačka je zemlja koja stari. Sve je više penzionera, a sve manje radno sposobnih. To ne vodi samo ka nedostatku radne snage, već rezultira i manjkom državnih prihoda potrebnih za finansiranje penzija.
Motivisati ih da ostanu
Mnogo toga ukazuje da bi državne mere, poput smanjenja birokratije, pojednostavljenja priznavanja kvalifikacija, više digitalizacije i poreskih olakšica, mogle da smanje sklonost ka iseljavanju – naročito kod profesionalno uspešnih imigranata, navode istraživači. Međutim, potrebna je i „široka i iskrena“ prihvaćenost imigranata u društvu.
Iz CDU dolazi zahtev da se strani studenti medicine nakon završetka studija ne puštaju tako lako da odu. Onaj ko studira u Nemačkoj, trebalo bi, kažu, posle toga najmanje pet godina da radi kao lekar – i to u ruralnim područjima Nemačke, dakle tamo gde je nedostatak lekara sve veći.
– Ko to ne želi, taj mora ovoj zemlji da vrati troškove tog vrhunskog obrazovanja – kaže zamenik predsednika poslaničke grupe demohrišćana Sep Miler (CDU).
Podrška dolazi iz Ministarstva zdravlja. „Moramo da motivišemo mlade lekare da rade u Nemačkoj, a ne da nemo posmatramo kako se iseljavaju“, izjavio je državni sekretar u Saveznom ministarstvu zdravlja, Tino Zorge (CDU).
