Propovednici zdravlja već odavno tvrde kako je šećer „beli otrov“.
Neki proizvođači čokolade zato žele da ponude čokoladu bez šećera.
Ali sad imaju problem: čokolada može bez šećera – ali ne sme.
Medicinski stručnjaci neumorno ponavljaju da je šećer štetan, bilo za zube, bilo za čitav organizam. Kako bi bilo da čokolada bude bez šećera?
Tehnički – to je moguće. Nemački proizvođač čokolade Ritter-Sport je na tržište poslao proizvod koji uopšte nema šećera. Nazvao ga je „Cacao y nada“ – što na šarmantnom španskom znači „kakao i ništa (drugo)“. Jer pravni stručnjaci ovog proizvođača čokolade su upozorili: pazite da nigde na proizvodu ne piše „čokolada“ – jer to tako ne sme.
Direktor Ritter-Sporta, Andreas Ronken je i više nego besan zbog takve gluposti: „To je apsurdno“, kaže za ARD. „Ako danas imate kobasice od graška, onda i čokolada može biti bez šećera.“
Zabranjeno!
Ali to se ne sme: prema nemačkoj uredbi o prehrambenim proizvodima, čokolada je „proizvod derivata kakaovca i vrsta zaslađivača“.
Cacao y nada Ritter-Sporta je sačinjen od kakaa, kakao maslaca i umesto klasičnog šećera je tamo prirodan sok kakaa koji se pravi na jednoj plantaži u Nikaragvi od plodova te biljke.
I sad počinje pravno natezanje: prema novoj uredbi Evropske unije od novembra prošle godine, taj sok ploda kakaovca je prihvaćen kao prehrambeni proizvod, ali tu je drugi problem. Čokolada dolazi od drevne astečke reči xocolati što znači „gorka voda“. Kakao i čokolada su zapravo gorki i s premalo šećera da bi se i taj sok, opet po smernicama EU, uopšte smeo nazvati „zaslađivačem“.
Nemačka uredba je zapravo tu kao zaštita potrošača: ako neko kupi proizvod na kojem piše „čokolada“, onda se, kad zagrize u nju, ne sme grčiti od gorčine.
U raspravu se uključilo i ministarstvo za zaštitu potrošača Baden-Wirtenberga, pokrajine gde se nalazi fabirka Ritter Sporta. Već i zbog činjenice da tamo vladu sastavlja stranka Zelenih, pokrajinsko ministarstvo sad ne može „skočiti sebi u usta“ i nalagati nešto što zagovornici zaštite okoline smatraju štetnim: rafinirani šećer. Tako iz tog ministarstva stiže tumačenje kako Nemačka zapravo po svojoj uredbi ne određuje što je to „zaslađivač“ pa se tako i taj proizvod Ritter-Sporta ipak sme zvati „čokoladom“.
Ipak sve – reklama
Mnogo manje problema ima firma Lindt&Sprüngli: ona je takođe na tržište poslala proizvod kojeg je pak nazvala „Cacao Pur“ i nije oklevala da na proizvodu napiše „čokolada“. Naravno, jer sedište te firme je u Švajcarskoj i problema bi mogla imati tek kad bi taj proizvod plasirala na nemačko tržište.
Jasno da Ritter-Sportu i Lindtu ti proizvodi služe kako bi (besplatno) privukli pažnju. Lindt je svoj proizvod na tržište poslao u „ograničenom broju“ od samo 3.600 tabli te „čokolade“ po ceni od 3,99 evra, a Ritter-Sport je proizveo još manje, 2300 tabli. Do njih je gotovo nemoguće doći jer se prodavao samo na internetu i u fabričkoj prodavnici, a služio je i kao nagrada u nagradnoj igri.
Nestle je još 2017. izmislio novi „zdravi“ zaslađivač s malo kalorija i pokušao da ga stavi u Milkybar za tržište Velike Britanije. Pokušaj nije uspeo: „Potrošačima je smetao ukus“, objavio je direktor tehnološkog sektora tog koncerna Stefan Palcer prošle godine tako da je proizvodnja brzo obustavljena.
Ukratko, mnogi proizvođači čokolade istražuju i smišljaju, šta bi mogli staviti u proizvod da bi bio „zdrav“. Ali možda to ipak nije u prirodi same čokolade. Jer kao što se kaže: teško je naći nešto što volimo da jedemo ili pijemo – a da nije ili nezdravo, ili da ne goji.
