U poslednjih 20 godina nema skoka od sedam metara na evropskom prvenstvu.
Na Evropskom atletskom prvenstvu na Narodnom (Nep) stadionu u Budimpešti 1998. Ruskinja Ljudmila Galkina je skočila udalj 7,06 metara. Vrhunsko ostvarenje joj je donelo samo bronzanu medalju, a u finale je ušla s najboljim rezultatom iz kvalifikacija (6,83) i kao glavni favorit s obzirom i na to da je godinu ranije sa 7,05 postala svetski prvak na Olimpijskom stadionu u Atini.
Još jednom je zadivila Nemica Hajke Dreksler. Iako u 34. godini života, evropska kruna joj je stavljena na glavu četvrti put uzastopno.
Finala se domogla sa 6,79, što je bila druga najbolja dužina, ali su je pored Galkine otpisali za najvrednije delo. Em je, smatralo se, zašla u pozna leta za aktivnog sportistu, em posle evropske titule iz Helsinkija 1994. nije imala rezultat za medalju na najvećim takmičenjima (deveta na Svetskom prvenstvu u Geteborgu 1995, a četvrta u Atini dve godine zatim, dok je Olimpijske igre u Atlanti 1996. propustila zbog povrede pa nije branila zlato iz Barselone 1992).
A u finalu – čudo. Od šest skokova prestupila je četiri puta, ali je i u drugom i u trećem letela 7,16. Galkina je samo u četvrtom pokušaju išla dalje od sedam metara. Između prve i treće na pobedničkom podijumu ugnezdila se Italijanka Fiona Mej sa 7,11 iz četvrtog skoka (u trećem 7,01, a u petom 7,04).
Bio je to i jedini put u istoriji evropskog prvenstva, a žene skaču udalj od Beča 1938, da su sve tri osvajačice odličja nadmašile granicu od sedam metara. Posle njih – nijedna.
Dreksler, koja je kao istočnonemačka atletičarka bila trostruka uzastopna svetska rekorderka (7,44 – 1985, 7,45 – jun 1986, 7,45 – jul 1986), i prethodna tri zlata je uzela skokovima preko „sedmice“: 7,14 u Helsinkiju, 7,30 na Poljudu u Splitu 1990, što je i dalje rekord šampionata, a 7,27 u Štutgartu 1986, nedugo posle dva svetska rekorda za kratko vreme.
Od evropskog prvenstva se oprostila u Minhenu 2002. s nepunih 38. Zauzela je peto mesto (6,64). Koliko je rano bila otpisana pokazalo je tek najsjajnije odličje s Igara u Sidneju 2000. sa 6,99. I dan-danas je jedina atletičarka s dve zlatne olimpijske medalje u skoku udalj (od Londona 1948).
Posle njenog podviga 1998. Ivana Španović sa 6,94 u finalu u Amsterdamu pre dve godine ne samo da ima najbolji rezultat među prvakinjama na potonjih sedam šampionata nego je to i najduži skok na „evru“ u poslednje dve decenije, računajući, naravno, i kvalifikacije. Našu najbolju atletičarku tada je šest centimetara delilo od mnogo godina nedosegnute granice, ali skok od sedam metara nije njen nedosanjani san. Naprotiv.
Ostvarila ga je i ove godine. Zlatom na Mediteranskim igrama u Taragoni (Španija) pre mesec i po okitila se sa 7,04 već iz prvog pokušaja, ali uz malu pomoć vetra. Zato joj se za najbolji rezultat u sezoni priznaje 6,99 iz druge serije. S tim dostignućem je upisana i kao nova rekorderka igara Sredozemlja. Prethodno je to bila Grkinja Niki Ksantu sa „samo” 6,72 u Bariju 1997.
Zato je još veća gorčina što Španovićeva zbog povrede nije mogla da krene u odbranu zlatne medalje, a imala je najbolji rezultat u kvalifikacijama (6,84) i najbolje sopstveno ostvarenje (7,10) među svih 12 finalistkinja. U finalu je na radost domaće publike trijumfovala Nemica Malaika Mihambo. Evropska prvakinja je postala sa skromnih 6,75, što je najlošiji skok pobednika u poslednje dve decenije.
Jedini svetski rekord u skoku udalj na evropskom šampionatu
Hajke Dreksler (53) prvi put je učestvovala na evropskom prvenstvu u Atini 1982, pod devojačkim prezimenom Daute (udala se 1984). Imala je najbolji skok u kvalifikacijama (6,77), ali je u finalu bila četvrta (6,71). Sledeća četiri šampionata su bila njena, a do njenih veličanstvenih postignuća daljina od sedam metara je nadmašena samo jednom.
Sovjetska atletičarka Vilhelmina Vilma Bardauskene, koja je rođena pre 65 godina u današnjoj Litvaniji, osvojila je zlatnu medalju u Pragu 1978. Njen najbolji skok u finalu bio je 6,88, a u kvalifikacijama, dan ranije, letela je 7,09, što je bio i novi svetski rekord, jedini koji je postavljen u skoku udalj na evropskim prvenstvima u obe konkurencije. Samo jedanaest dana pre toga, pripremajući se za šampionat Starog kontinenta, na takmičenju u Kišinjovu je sa 7,07 postala prva žena koja je skočila duže od sedam metara (do tada je svetska rekorderka bila istočnonemačka atletičarka Zigrun Zigl sa 6,99 iz 1976).
Još su dve atletičarke osvajale medalje na evropskom prvenstvu skokovima preko sedam metara. Obe su uzele srebrnu jer je i njih Dreksler ostavila u svojoj senci. To su sovjetska takmičarka Galina Čistjakova (1986. sa 7,09) i Rumunka Marijeta Ilku (1990. sa 7,02).
