Stotine milijardi evra biće uloženo idućih godina u nemačku industriju naoružanja. Već je počelo vrbovanje stručne radne snage iz drugih privrednih grana.
Velike promene se odvijaju u nemačkoj industriji: dok se u nekim vodećim kompanijama, na primer u Folksvagenu, ukidaju radna mesta, proizvođači tenkova i krstarećih raketa očajnički traže nove radnike.
U aktuelnoj studiji konsultantske firme EY i Dekabanke procenjuje se da će „evropske članice NATO u narednim godinama godišnje ulagati 72 milijarde evra u naoružanje i time stvoriti odnosno obezbediti 680.000 radnih mesta u Evropi“.
Slične rezultate donosi i istraživanje konsultantske firme Kirni. Ipak, tačan broj potrebne stručne radne snage zavisiće od nivoa izdataka za odbranu. Ako evropske države u budućnosti izdvoje dva odsto svog bruto društvenog proizvoda (BDP) za odbranu, kao što to nalažu pravila NATO, do 2030. godine nedostajaće oko 160.000 stručnjaka.
„Uz umereno povećanje (2,5 odsto BDP) moglo bi da bude oko 460.000 nepopunjenih radnih mesta, a uz značajan porast (3 odsto) čak do 760.000“, navode autori studije Gido Hertel i Nils Kulvajn. Posebno nedostaju stručnjaci za veštačku inteligenciju i analizu velike količine podataka (big data).
Odakle će doći radna snaga?
Proizvođači oružja, radarske tehnologije ili prenosnih sistema za borbena vozila ne traže samo nove radnike, već i proizvodne lokacije za očekivani priliv narudžbina.
Logično je posegnuti za privrednim granama koje su u krizi. „Profitiramo od problema automobilske industrije“, kaže Oliver Dere direktor bavarske kompanije Henzolt koja proizvodi visokoefikasne radare. Oni se koriste, recimo u Ukrajini, za protivvazdušnu odbranu. Jedan od njihovih sistema može da otkrije čak i nevidljive, tj. stelt-bombardere, poput američkog F-35, izrađene od materijala koji ih čine gotovo nevidljivim za radar.
Kompanija već pregovara s automobilskim dobavljačima Kontinentalom i Bošom o preuzimanju njihovih radnika, potvrđuje Dere.
U istočnonemačkom Gerlicu, na granici sa Poljskom, koncern za proizvodnju naoružanja KNDS preuzima fabriku proizvođača vozova Alstom, koja je trebalo da bude zatvorena 2026. Koncern planira da preuzme polovinu od 700 radnika. U bivšoj fabrici vozova proizvodiće se delovi i moduli za tenkove Leopard 2, Puma i Bokser, a proizvodnja bi trebalo da započne 2025. godine.
Konkurentski Rajnmetal takođe se oslanja na radnike iz drugih sektora: tamo jedan bivši stručnjak za specijalne komponente u naftnoj industriji sada proizvodi cevi za tenkove u fabrici kompanije u severnoj Nemačkoj, a jedna bivša kozmetičarka lakira tenkovske granate.
Koliko je lak prelazak u namensku industriju?
Prelazak iz civilne u namensku industriju nije uvek jednostavan, ukazuje Eva Brikner u intervjuu za DW. „To je moguće samo za određene pozicije i uz stručne specijalizacije“, kaže ta konsultantkinja specijalizovana za bezbednosnu i vojnu industriju. „Radnik na proizvodnoj liniji u Folksvagenu može da pronađe posao u nekim firmama za proizvodnju naoružanja. Pa i razvojni inženjer može da pređe u namensku industriju nakon određenog perioda prilagođavanja.“
Ali to nije moguće za sva zanimanja, na primer za specijaliste prodaje ili nabavke, upozorava Brikner.
Hans Kristof Acpodijen, glavni direktor Saveza bezbednosne i vojne industrije, ističe da je u mnogim firmama za proizvodnju naoružanja obavezna bezbednosna provera zaposlenih – što može da potraje. „Trenutne procedure za odobravanje tih dozvola nisu dovoljno brze kako bi omogućile brzo prilagođavanja radnika“, kaže on za DW.
U toj proceduri veliku ulogu igra tzv. lista država. Naime, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova ima spisak zemalja koje predstavljaju bezbednosni rizik. Na njemu su Avganistan, Kina, Vijetnam, Irak, Iran, Sirija, Rusija i bivše sovjetske republike. Već i samo neku duži boravak u nekoj od tih zemalja može da bude prepreka za zapošljavanje u namenskoj industriji.
Američki stručnjaci dolaze u Evropu?
Evropa neće moći brzo da pronađe dovoljno stručne radne snage i menadžera za potrebe namenske industrije. Tu bi u pomoć mogli da stignu oni iz SAD, kaže Eva Brikner. I objašnjava: „Tramp je najavio smanjivanje izdataka za istraživačke institute i univerzitete, što otvara priliku za Evropu.“
Sjedinjene Države su do sada s elitnim univerzitetima i velikim izdacima za istraživanja privlačile vrhunske stručnjake iz čitavog sveta. „Ali ako se ta sredstva smanje, Evropa može da kaže: ’Mi ćemo biti motor inovacija i privući ćemo talentovane ljude’“, smatra Eva Brikner.
Ona kaže da već dobija upite iz SAD – nekim stručnjacima nije produžena Zelena karta, a neki osećaju da više nisu cenjeni u SAD. „Mnogi se pitaju da li žele da podržavaju novi američki politički i geopolitički smer. To je velika prilika za Evropu i trebalo bi je iskoristiti“, ističe Brikner.
Koji profili još nedostaju?
Prema njenom mišljenju, namenska industrija mora da pronađe nove načine za privlačenje radne snage. Ona, između ostalog, smatra da bi više žena na vodećim pozicijama u industriji kojom dominiraju bivši vojni oficiri moglo da donese pozitivne promene.
A Nils Kulvajn iz konsultantske firme Kirni upozorava da digitalizacija menja profil traženih radnika. I objašnjava: „Stručnjaci za IT, veštačku inteligenciju i analitiku podataka izuzetno su traženi, ali ih nema dovoljno.“
Eva Brikner ističe da će kompanije u budućnosti morati da preduzmu još nešto kako bi privukle potrebne stručnjake: „Sigurna sam da će morati da povećaju ponuđene plate kako bi bili konkurentni na tržištu rada“.
