Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ je, u okviru programa „Zavičajnost“, organizovala promociju knjige „Pobuna u doba samoće“, leskovačkog pisca Aleksandra Stojanovića Kana, inače, višegodišnjeg saradnika Vesti online.
„Pobuna u doba samoće“ je druga knjiga mladog i talentovanog autora, u kojoj se nalaze njegova najnovija poetska i prozna kazivanja.
Promocije su do sada održane u Beogradu, Novom Sadu i Vlasotincu, a ovo je drugi put da Stojanović o svom ostvarenju priča u Leskovcu.
Pisac je sa publikom podelio i njegovo viđenje značaja ovog književnog dela.
– Knjiga “Pobuna u doba samoće” je splet pesama i priča koje na jedan eklatantan način prikazuju moja razmišljanja o mnogim svetlim, tamnim, važnim i manje važnim aspektima života i stvarnosti. Štivo koje je pred vama je pisano na takav način da ga svako može razumeti u skladu sa svojim afinitetima, ali držim i da se čitavim njegovim ritmom proteže poruka koju sam, sebi i drugima, hteo da pošaljem – rekao je pisac.
– Dve trećine knjige “Pobuna u doba samoće” su pesme, a poslednja trećina su priče. Radi se o misaonoj, refleksnoj i ljubavnoj poeziji, a postoje i neke pesme koje ne spadaju u neki tradicionalne pesničke kanone. Priče koje se nalaze su one koje se nisu našle u mojoj prvoj knjizi „Male leskovačke priče“ ili su nastale u međuvremenu. Malo su o Leskovcu, malo su o nekim drugim ljudima i nekim drugim sličnim čudima… – istakao je autor.
Važnost priznanja
Neke od priča i pesama su već nagrađivane na raznim konkursima, a na pitanje šta nagrade znače njemu kao mladom autoru, Stojanović kaže da je to lepo i da imponuje kada neko priznaje vaš rad.
– Prošle godine sam dobio nagrade u Mrkonjić Gradu za poeziju, a Zvorniku i Srebrenicu za prozu. Nagrade znače, ali one su posledica, a ne uzrok. Nisam formirao svoje mišljenje o sebi i svom stvaralaštvu na osnovu tih nagrada, one su spontano došle. Opet, svakako da znače, to je znak da neko iz vašeg esnafa prepoznaje vaš rad kao nešto kvalitetno. Inače, pojam inspiracije za pisanje je teško definisati, dolazi na raznim mestima i raznim situacijama. Verovatno i od literature koju čitam i koja nije književnog tipa, zatim iz životnih okolnosti, ljudi koje srećem, mojih razmišljanja o njima, o životu generalno… – podvukao je pisac.
– Knjige su moja ogromna životna strast. Uživam u čitanju raznovrsne literature, jer zbog nje rastem i sazrevam ne samo kao čitalac, već i kao pisac i u krajnjoj liniji, čovek. Pisanje i potreba da na taj način artikulišem svoje misli i osećanja je takođe duboko ukorenjena ljubav. Nju možda nisam oduvek znao da jasno prepoznam, niti da dođem do njenog dubljeg uzroka, ali danas, kad pred mojim očima stoje moje knjige “Male leskovačke priče” i “Pobuna u doba samoće”, vidim najlepšu materijalizaciju te nedokučive ljubavi – iskreno je rekao Stojanović.
Muzička pratnja
U programu su učestvovali učenici gitare Muzičke škole „Stanislav Binički“ u Leskovcu, u klasi profesora Milana Pešića, Georgije Jovanović i Ana Dimitrijević. Narator je bio Uroš Bulatović, dok je program ispred Narodne biblioteke “Radoje Domanović” u Leskovcu vodila Nadica Stojanović.
Biografija autora
Aleksandar Stojanović rođen je u Leskovcu 1994. godine. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a osnovne i master studije na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Osnivač je Centra za istraživanje bezbednosti (CIB), ekspertske organizacije koja se bavi realizacijom društveno relevantnih projekata. Punu deceniju sarađuje sa Regionalnom informativnom agencijom JUGpress iz Leskovca. Svoje književne i stručne forme blizu deset godina objavljuje na stranama leskovačkog nedeljnika „Nova Naša reč“. Više od pet godina je saradnik Vesti online.
Književne nagrade
Stojanovićeve priče i pesme objavljene su u preko dvadeset književnih zbornika u zemlji i regionu, a priznanja za prozu i poeziju je dobijao u Zvorniku, Mrkonjić Gradu i Srebrenici.
