Švedska je u tišini obnovila obaveznu vojnu službu i za muškarce i za žene, uz koncept „totalne odbrane“ koji obuhvata i civilni segment od 16. do 70. godine u kriznim stanjima svako može biti raspoređen tamo gde je najpotrebniji. Posle pogoršanja bezbednosne slike Baltičkog regiona, Stokholm je reaktivirao jedinice na Gotlandu i kao članica NATO od 2024, ubrzao dopunu. Selektivno poziva tačno onoliko regruta koliko Oružanim snagama treba. Model je rodno neutralan žene su deo borbenih i tehničkih rodova, a prigovor savesti vodi ka služenju bez oružja ili civilnoj dužnosti.
Ovakav okvir neposredno dotiče i našu dijasporu u Švedskoj. Švedski državljani srpskog porekla, pa i oni sa dvojnim državljanstvom, potpadaju pod totalnu odbrambenu obavezu, strani rezidenti mogu biti pozvani u civilni segment. Administrativno je sve jasno i strogo – procena sposobnosti, raspored u ratne jedinice ili civilnu službu, periodične vežbe i obaveza odaziva u slučaju mobilizacije.
Poređenje sa Srbijom nameće se samo država sa dugom vojničkom tradicijom i realnim bezbednosnim rizicima svaku raspravu o eventualnom vraćanju roka vodi pod optužbama od strane nevladinog sektora i dela opozicije za „militarizaciju“. Istovremeno, nordijska zemlja koja 211 godina nije ratovala može bez zadrške da uvede rodno neutralnu obavezu, proširi rezerve i uveže civilnu logistiku.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Švedska pokazuje da savremena odbrana nije pitanje simbolike, već organizacije. Ako je obavezna služba prihvatljiva u zemlji koja računa na mir, nije nerazumno da o svojim modelima ozbiljno razgovara i Srbija, kojoj je stabilnost neretko izazvana. Ključ je jednostavan, jasna strategija, transparentna pravila, kontrola troškova i uvažavanje građana – uključujući dijasporu.
Piše: Nina Stojanović
