Švedska školska literatura, a posebno široko korišćen udžbenik Alla tiders historia autora Hansa Almgrena, Bjerje Bergstrema i Arnea Leuvgrena, nudi problematičan i metodološki slab prikaz raspada Jugoslavije i ratova devedesetih godina. Analiza delova ovog udžbenika, koji su nedavno dospeli u javnost, pokazuje niz činjeničnih grešaka, preuveličavanja i selektivnih interpretacija koje jasno favorizuju politički narativ u kome su Srbi predstavljeni kao gotovo isključivi krivci za sukobe, dok se stradanja i odgovornost drugih strana sistematski umanjuju ili u potpunosti prećutkuju.
Jedan od najočiglednijih primera takvog pristupa jeste tvrdnja da je rat u Bosni i Hercegovini izazvao bekstvo „gotovo četiri miliona ljudi“, uz kvalifikaciju da se radi o „najvećem migrantskom talasu u Evropi posle Drugog svetskog rata“. Ovakva tvrdnja nema uporište u relevantnim međunarodnim izvorima. Prema podacima UNHCR-a, kao i nalazima istoričara i demografa ukupan broj izbeglih i raseljenih tokom svih jugoslovenskih ratova – uključujući Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju – kretao se između 2,2 i 2,7 miliona ljudi. Od tog broja, oko 1,2 miliona odnosilo se na Bosnu i Hercegovinu, pri čemu je veliki deo ljudi ostao unutar nekadašnje Jugoslavije, pre svega u Srbiji i Hrvatskoj. Brojka od „četiri miliona“ nije samo netačna, već predstavlja grubo preuveličavanje koje ima jasnu propagandnu funkciju – da se razmere sukoba prikažu dramatičnijim nego što jesu i da se indirektno odgovornost prebaci na jednu stranu.
Udžbenik dalje insistira na pojednostavljenoj tezi o „srpskoj agresiji na Bosnu i Hercegovinu“, uz naglašavanje opsade Sarajeva i zločina nad bošnjačkim stanovništvom, ali gotovo u potpunosti zanemaruje zločine počinjene nad Srbima. Izostaje kontekst masovnog progona Srba iz Hrvatske tokom operacije „Oluja“, prećutkuju se zločini nad srpskim civilima u srednjoj i zapadnoj Bosni, kao i činjenica da su oružani sukobi imali karakter građanskog rata u kome su sve zaraćene strane činile teška kršenja međunarodnog prava. Ovakva selekcija činjenica nije slučajna, već svedoči o namernom sužavanju istorijske slike.
Posebno je indikativno to što se uloga međunarodne zajednice, sankcije protiv Savezne Republike Jugoslavije i delovanje UN snaga prikazuju kao moralno neupitni, dok se politički proces raspada jugoslovenske federacije, unutrašnje etničke tenzije i odgovornost hrvatskog i bošnjačkog vojnog i političkog rukovodstva marginalizuju ili potpuno izostavljaju. Na taj način učenicima se ne nudi istorija, već pojednostavljena politička lekcija.
Važno je naglasiti i širi društveni kontekst u kome je ovakav narativ nastao. Švedska je tokom devedesetih godina primila više od 60.000 izbeglica iz Bosne i Hercegovine, pretežno bošnjačke nacionalnosti. Taj demografski i politički faktor imao je nesumnjiv uticaj na javni diskurs, medije i obrazovni sistem. U zapadnoevropskoj javnosti, uključujući Švedsku, ratovi u Jugoslaviji često su svedeni na mantru o „srpskoj agresiji“, pri čemu je složenost sukoba zanemarena, uprkos činjenici da su i presude Haški tribunal-a potvrdile da su zločine činile sve strane.
Upravo protiv takvog pristupa usmeren je rad fondacije Instituta Srpski Most iz Malmea, koja je nedavno objavila opsežan izveštaj o načinu na koji su Srbija i srpski narod predstavljeni u švedskim školskim udžbenicima. Taj dokument, zasnovan na analizi tekstova, ilustracija i mapa, precizno ukazuje na stereotipe, netačne podatke i sistematsko izostavljanje srpske perspektive. Srpski Most argumentovano pokazuje da ovakvi sadržaji dugoročno oblikuju svest mladih u Švedskoj, podstiču stigmatizaciju srpske dijaspore i dodatno otežavaju proces pomirenja.
Izveštaj Srpskog Mosta predstavlja značajan doprinos borbi protiv selektivnog tumačenja istorije. U vremenu kada se u Evropi često govori o „suočavanju s prošlošću“, ovaj primer jasno pokazuje da to suočavanje mora biti zasnovano na celini činjenica, a ne na politički prihvatljivim fragmentima. Švedski udžbenici poput „Alla tiders historia“ nisu problematični samo zbog pogrešnih brojki, već zbog obrasca u kome se istorija pretvara u sredstvo ideološkog vaspitanja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ako obrazovanje u Evropi zaista želi da doprinese razumevanju i pomirenju, onda mora dosledno koristiti podatke međunarodnih institucija, uključujući UNHCR i Haški tribunal, bez političke agende. Inicijative poput one koju vodi Srpski Most ključne su za vraćanje ravnoteže, zaštitu dostojanstva srpskog naroda u dijaspori i uspostavljanje ozbiljnog, odgovornog odnosa prema prošlosti.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
