Švedska tone u energetsko siromaštvo i opasno se približava proseku Evropske unije. Država koja se ponosila najnižim stopama energetskog siromaštva sada se suočava sa rastom broja domaćinstava koja ne mogu da plate grejanje, osvetljenje ili osnovne potrebe. Stručnjaci upozoravaju da je reč o dubokoj krizi koja razotkriva slabosti dosadašnje socijalne i energetske politike.
Pre samo nekoliko godina manje od tri odsto građana nije moglo adekvatno da zagreje svoj dom, što je bilo daleko ispod proseka Evropske unije od devet do deset procenata. Danas, uz rekordne cene struje, pogotovu u severnim delovima zemlje, samo u januaru 2026. godine je iznosilo čak 94 ,,ere“ po kilovat-satu. Četiri puta više nego prethodne godine – hiljade porodica, penzionera i samohranih roditelja suočava se sa nemogućnošću da izmiri račune. Švedski mediji, poput ,,P3 Nyheter“ i ,,omni.se“, izveštavaju da se zemlja ubrzano približava evropskom proseku gde milioni ljudi žive u strahu od hladnih stanova i mraka.
Uzroci krize su višestruki. Liberalizovano tržište električne energije i nestabilne spot-cene dovele su do naglih skokova troškova. Zatvaranje dela nuklearnih kapaciteta i ubrzana zelena tranzicija koja je trebalo da obezbedi jeftiniju i stabilniju energiju, doneli su dodatnu neizvesnost i rast cena. Dok Brisel insistira na zelenoj agendi, teret prelaska snose građani. Poseban problem predstavljaju starije kuće sa slabom izolacijom, kao i nedovoljno ciljane socijalne mere za najugroženije.
Pogle redakcije portala Vesti Online
Situacija u Švedskoj sve više počinje da liči na energetsku krizu u Nemačkoj. Stručnjaci upozoravaju da su potrebne hitne i sistemske mere od subvencija i energetske obnove stambenog fonda do stabilizacije cena kako bi se sprečilo dalje produbljivanje socijalnih razlika. U suprotnom, Švedska više neće biti izuzetak, već deo evropske stvarnosti u kojoj siromaštvo raste uporedo sa zimskim minusima.
Piše: Stefan Stojanović
