Hrvatska planira ulazak u evrozonu početkom 2023. Ali, neki finansijski stručnjaci, poput bivšeg člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke Otmara Išinga, smatraju da Hrvatska na to još nije spremna.
Kao jedan od glavnih ciljeva hrvatske spoljne politike već godinama se, pored ulaska u Šengenski prostor, navodi i ulazak zemlje u evrozonu. Taj cilj bi trebalo da se ostvari početkom 2023. godine, za šta Hrvatska ima i podršku Brisela. Međutim, ima nekih ekonomista poput Išinga koji smatraju da bi ovaj ulazak bio preuranjen.
Kako je rekao u intervjuu „Frankfurter algemajne cajtungu“ (FAZ) trenutno nijedna zemlja nije spremna za ulazak u evrozonu. „Ja trenutno ne vidim nijednu zemlju koja je dovoljno spremna za ulazak u evrozonu“, rekao je Išing za FAZ povodom skorašnje dvadesete godišnjice uvođenja evra u opticaj 1. januara 2002.
– Ne može se reći da svaka nova članica evrozone nužno doprinosi slabljenju evra. Ali, te zemlje moraju garantovati trajnu stabilnost. Nije dovoljno srediti se za venčanje i nakon toga se opet vratiti starim navikama – rekao je Išing koji je od 1998. do 2006. obavljao i ulogu glavnog ekonomiste ESB i na toj funkciji u dobroj meri bio zaslužan za strateško planiranje uvođenja evra.
Poslednja je u evrozonu 2015. ušla Litvanija, a trenutno ulasku osim Hrvatske stremi i Bugarska. Zapravo su prema ugovoru o članstvu sve članice EU u trenutku kada ispune kriterijume dužne da prihvate zajedničku valutu. Od toga su zbog posebnih klauzula u ugovoru izuzete Danska i Velika Britanija, koja je u međuvremenu i izašla iz EU.
Išing brani evro od optužbi da je njegovim uvođenjem sve poskupelo. „To vredi za dnevne potrepštine pa je zato i utisak takav. Ali, kada gledamo izdatke koji troše najveći deo kućnog budžeta poput troškova za stanarinu ili grejanje, oni su ostali stabilni i nakon uvođenja evra“, kaže Išing za FAZ.
Išing, koji je pre preuzimanje dužnosti u ESB istu funkciju obavljao i u Nemačkoj centralnoj banci, rekao je da se i tadašnja odluka da se na novčanice evra utisnu simboli koji nisu povezani s nacijama bila odluka koja se pokazala ispravnom.
– Zamislite da su Francuzi hteli na novčanicu da stave Napoleona. Kako bi na to reagovale zemlje koje je Napoleon okupirao. Zato smo se odlučili za simbolični motiv mostova – priseća se nemački ekonomista.
