Najčešće rade na nekom infrastrukturnom projektu koji kreditira njihova država. Žive dosta izolovano, bez porodice koja je ostala u domovini. I po pravilu, Srbija nije njihova trajna adresa. Broj stranih radnika koji platu zarađuju u našoj državi iz godine u godinu je sve veći.
Prošle godine ih je, procene su, bilo oko 70.000. Predviđa se da će tokom naredne dve godine, taman koliko ćemo biti posvećeni ambicioznim pripremama za Expo, njihov broj dostići 100.000.
Republički zavod za statistiku izašao je nedavno sa prvim detaljnim istraživanjem imigranata u Srbiji. Poslednji podaci, dobijeni zahvaljujući Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnose se na 2023. godinu. Tada je u našoj zemlji, uglavnom zbog rada, došlo oko 41.000 stranaca.
Forbes Srbija zanimalo je da li je moguće da ih je još prošlo ispod radara i pod kojim uslovima u Srbiji rade.
Evidencija je dobra
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, smatra da je to realan broj.
– Mi nemamo podatke MUP-a, ali imamo podatke Komesarijata za izbeglice i migracije. To se poklapa sa trendovima koje mi pratimo od 2008. godine. O emigracijama imamo slabe podatke. Ali kod imigracija situacija je čistija. Srbija se obavezala prema EU da će ih prikupljati. Izašli smo sa istraživačkom procenom da očekujemo rast izdatih radnih dozvola za strance. Do Ekspa očekujemo da će biti izdato 100.000 godišnje – objašnjava Jevtović.
Značajan broj stranaca radi u građevinarstvu. U Sindikatu radnika u građevinarstvu kažu da se provuče i neko na crno.
– Turci, Indijci i deo Kineza su građevinski radnici. Jedan deo se provuče na crno – smatra Saša Torlaković predsednika ovog sindikata. „Kada se desio incident na jednom od gradilišta, od 450 zatečenih radnika, samo 150 je bilo uredno prijavljeno. Neki od turskih radnika se kratko zadrže, pa nastave dalje za Zapadnu Evropu“.
Bez dozvole najviše građana Turske
A evo kakvo je iskustvo inspekcije rada. Prema izveštaju za prošlu godinu, inspektori su prilikom 289 inspekcijskih nadzora, zatekli na radu ukupno 7.482 strana državljanina. Njih 611 nisu imali obezbeđenu dozvolu za rad u Republici Srbiji. Bez potrebnih papira je bilo najviše građana Turske – 425. Iz Indije je bilo 30, a 24 iz Tadžikistana. Slede Uzbekistan, Kirgistan…
„Na radu na crno, bez zaključenog ugovora o radu i bez podnete prijave na obavezno socijalno osiguranje, zatečeno je 338 stranih državljana. Njih 200 su državljani Turske, 30 iz Indije“, stoji u izveštaju.
Većina radi za naše firme
Većina stranih radnika, do koji su inspektori stigli, radi za srpske firme. Manje od desetine je u Srbiju uputila matična kompanija.
„Inspektori rada su prilikom izvršenih inspekcijskih nadzora utvrdili da je 668 radnika, odnosno 9% od ukupno 7.482, zaposleno kod stranog poslodavaca u stranoj državi. Upućeni su na rad kod poslodavca registrovanog u Srbiji za koga vrše ugovorene poslove. Ostalih 6.814 angažovano je od strane poslodavaca registrovanih u Srbiji“, vidi se u izveštaju.
Strani radnici ne bi trebalo da imaju zarade manje od onih koje primaju domaći zaposleni. Upućeni radnici, međutim, u situacijama kada su plate u zemlji iz koje dolaze manje, mogu da budu u nepovoljnijoj situaciji.
– To je dugo bio problem. Dešavalo se kod naših radnika koje su firme slale da rade u Nemačku ili Veliku Britaniju – seća se Torlaković.
– Primali su srpske plate. Tužili su poslodavce i dobili pripadajuće dnevnice za inostranstvo. U Švajcarskoj, na primer, nema šanse da ne rade za istu zaradu. U suprotnom se dampinguju cene. Svi naši zakoni koji važe u Srbiji moraju da važe za sve radnike. Pojedini međudržavni sporazumi na poseban način regulišu pitanje socijalnog i penzijskog osiguranja. Imamo propisane sporazume o penzijsko-invalidskom osiguranju sa 60 zemalja i oni se primenjuju ukoliko nema posebnog međudržavnog ugovora – dodaje on.
Oportunistička pozicija
Strani radnici su trenutno najjednostavniji način da se reše neravnoteže na srpskom tržištu rada. Nenad Jevtović smatra i najjeftiniji.
– U ovom trenutku Srbija ima samo koristi od dolaska stranih radnika – odgovara Jevtović. „Oni ne ostaju kod nas. Ne prelivaju se na nas zdravstveni, obrazovni niti socijalni troškovi. Pa ni bezbednosni troškovi kakve imaju zemlje Zapadne Evrope. Mi imamo koristi za ovaj model rasta koji smo izabrali. A to su investicije i javna ulaganja. Žive izdvojeni iz društva, ne dovode porodice. Uzmu platu i pošalju je kući. Naša pozicija je dosta oportunistička“.
Kada je reč o jedinstvenom tržištu rada kroz inicijativu Open Balkan, ona za sada ne daje rezultate. Prema Jevtovićevim rečima, tržište rada je samo povuklo granice.
– Zaposleni iz Albanije idu u Italiju. Naši odlaze u Nemačku. I pored ubrzanih procedura teško da će radnici iz Albanije da dolaze u Srbiju da rade i obratno – kaže Jevtović.
A kako znamo da ne ostaju? Jevtović odgovara – prema broju novih srpskih državljana.
– Nema poklapanja. U proseku svake godine Srbija primi 21.000 novih državljana. I najveći deo je zapravo iz Bosne i Hercegovine, odnosno iz Republike Srpske – kaže Jevtović. „To su mladi koji dolaze kod nas na studije, ali državljanstvo uzimaju u 30-tim godinama. U momentu kada zasnivaju porodice“.
Stiže najviše Rusa
Podaci iz 2023. potvrđuju da je među imigrantima najviše građana Rusije – skoro 23.000. Pre deceniju su, kako nam kaže Jevtović, dolazili pre svega radi sklapanja braka. Poslednjih godina glavni motiv je – posao.
Sledeći najbrojniji gosti su iz Kine – blizu 6.500. A na trećem mestu su posetioci iz Turske.
– Rusa ima najviše i pre početka sukoba u Ukrajini – dodaje Jevtović. „Značajan rast broja radnika iz Turske se poklapa sa dolaskom Behtel Enke, izvođača radova na Moravskom koridoru, a biće ih i na Ekspu. U Turskoj već posluju specijalizovane kancelarije koje organizuju dolazak radnika. Kada je reč o Kinezima, oni dolaze zbog infarstruktrunih poslova, ali i zbog njihovih firmi u Boru i Zrenjaninu“.
Šta se promenilo u poslednjoj deceniji
Procentualno, u odnosu na 2012. ubedljivo je najviše porastao priliv ruskih imigranata. Njih danas stiže čak 47 puta više nego pre deceniju. I skoro svi biraju Beograd. Ruska imigracija je i najmlađa. U proseku imaju 30 godina.
Turskih imigranata je sada 33 puta više. Analiza Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je svaki četvrti došao u Zemun i Sremsku Mitrovicu. Njihova prosečna starost je 36 godina.
I gostiju iz Kine dolazi sve više – tačnije osam puta više. U proseku imaju 39 godina. Dolaze najviše u Bor i Zrenjanin.
„Prema preliminarnim rezultatima, ukupan kontingent stranaca kojima je odobren boravak u Republici Srbiji (godinu dana i duže) ili imaju stalno nastanjenje na dan 31.12.2024. iznosi 101.413“, rezultati su Republičkog zavoda za statistiku. „Posmatrano prema polu, udeo muškaraca iznosi 59,1%, dok je učešće žena 40,9%. Oko 60% stranaca pripada starosnoj grupi od 25 do 45 godina. Svaki drugi stranac je ruski državljanin (52,4%), a svaki deseti stranac je kineski državljanin (12,1%)“.
U Srbiji se rađaju bebe
Tokom 2023. godine, u našoj zemlji rodile su se 234 bebe čiji su roditelji strani državljani. I ovde su najzastupljeniji ruski državljani. I mama i tata 117 beba su Rusi. Roditelji Kinezi su imali 44 prinove. Devet parova iz Libije decu je dobilo baš u Srbiji.
Tako su u našoj zemlji porodicu proširila i tri para iz Bosne i Hercegovine i isto toliko iz Rumunije. Kod ostalih beba roditelji nisu državljani iste zemlje.
