Brisel je na ivici da počini istorijsku grešku na Balkanu, a neispunjena obećanja o članstvu ugrozila bi umerene i reformske struje u regionu, piše Falnenšel tajms u tekstu pod nazivom: „EU ne sme da odstane od Balkana“.
U tekstu koji potpisuje Toni Barber, kao jedno od sumornijih predviđanja po scenariju koji odlaže proširenje Unije, autor navodi da bi, recimo, ako EU pusti Albaniju da čeka, a Severnu Makedoniju primi kao svoju članicu, to moglo da dovede do eksplicitnijeg prihvatanja ideje o „Velikoj Albaniji“ među političarima i aktivistima i u Albaniji i na KiM.
A to bi onda za posledicu imalo ugrožen proces rešavanja spora između Beograda i Prištine, piše današnji Fajnenšel tajms.
Autor teksta u britanskom časopisu upozorava da bi vlade evropskih zemalja na samitu u junu trebalo da odluče da li će pokrenuti pregovore o članstvu sa Albanijom i Severnom Makedonijom.
Odluka, inače, mora da bude jednoglasna da bi stupila na snagu, ali, kako navodi FT, nekoliko vlada, prevođene Francuskom i Holandijom, odbijaju da se posvete narednoj fazi proširenja.
Francuzi, kako se navodi, žele da se EU fokusira na sopstvenu reformu, na jačanje evrozone i izbegavanje poteza koji bi mogli da dovedu do jačanja podrške desničarima i populistima koji su protiv establišmenta.
– Ipak, ako protivnici prevladaju, oni će rizikovati podsticanje upravo onih tenzija za koje EU kaže da želi da drži pod kontrolom na Balkanu – smatra FT.
Takav argument, dodaje autor, posebno se može primeniti na Severnu Makedoniju, gde je premijer Zoran Zaev, zajedno sa kolegama, odbacio ultranacionalizam svojih prethodnika.
U tekstu se podseća da su Skoplje i Atina rešili spor oko imena Severne Makedonije i upozorava da bi narod Severne Makedonije sada mogao da se zapita da li će im EU ikada otvoriti svoja vrata.
Odlaganje otvaranja pristupnih pregovora bi, kako se navodi, unazadilo reforme u toj zemlji i naškodilo njenoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a moglo bi i da podstakne šovinizam i razočara Albance, koji čine oko četvrtinu stanovništva.
FT ističe da je razlog za relativan mir u Albaniji, 20 godina nakon pobune Albanaca u toj zemlji, upravo to što su albanski lideri pozvali svoj narod da veruje u EU.
– Ako vrata EU ostanu zatvorena, ove umerene struje mogle bi da budu diskreditovane. Ali ovo će takođe predstavljati opasnost ako, kao što neki u regionu predviđaju, EU otvori pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom, ali ostavi Albaniju u čekaonici – navodi FT.
Takav potez bi, kako se navodi, dosipao ulje na vatru panalbanskog nacionalizma i doveo bi u iskušenje političare i aktiviste u Albaniji i na prostoru KiM da se odreknu nada o ulasku u EU i eksplicitnije prihvate ideju „Velike Albanije“.
To bi, zauzvrat, ugrozilo napore za rešavanje spora između Beograda i Prištine i za ublažavanje tenzija između Bošnjaka, Srba i Hrvata u BiH, spekuliše FT.
– Ako se pojača regionalna nestabilnost zbog slabosti EU, to bi obezbedilo plodno tlo za strano mešanje. Balkan predstavlja arenu konkurencije između spoljnih sila, uvlačenjem Rusije, Turske i Kine u ugao Evrope, koji je u velikoj meri pod uticajem EU i SAD od kako su završeni ratovi u Jugoslaviji – navodi FT.
List priznaje da su kritičari proširenja u pravu kada kažu da su kvalitet demokratije i vladavina prava ispod standarda EU u balkanskim zemljama, ali upozorava da će poverenje regiona u EU i entuzijazam naroda za sprovođenje teških reformi, koje su potrebne za članstvo, iščeznuti ako se sa samita narednog meseca ne pošalje pozitivan signal.
– Bilo šta manje od toga dovelo bi do širenja nereda širom Balkana i naškodilo EU, koja bi ponovo bila kriva što je pucala sama u sebe – zaključuje list.
Napomena o autorskim pravima:
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
