Već petnaest dana se malo zna o incidentu na ruskom vojnom poligonu u kojem su živote izgubila petorica inženjera.
Sagovornici DW pretpostavljaju da su Rusi namerno isključili merne stanice koje utvrđuju radijaciju.
Da li su ruski zvaničnici zataškali prave razmere eksplozije od 8. avgusta na vojnom poligonu Njonoksa nadomak Severodvinska na Belom moru?
Sada se ispostavlja da su u trenutku eksplozije merne stanice sistema koji nadzire nuklearne testove u Rusiji bile van funkcije. O tome je izvestila Organizacija sa sedištem u Beču koja nadgleda zabranu nuklearnih testova (CTBTO).
Nakon toga su iz Moskve stigle oprečne poruke. Najpre je saopšteno da su postojali problemi na vezi sa mernim jedinicama da bi onda zamenik šefa diplomatije Sergej Rjabkov rekao da je prosleđivanje podataka sa tih mernih stanica CTBTO „potpuno dobrovoljno“.
Stanice otkazale ili isključene?
Rusija je jedna od 184 zemlje koje su potpisale ugovor o zabrani nuklearnih proba. Za razliku od SAD, zvanična Moskva je i ratifikovala ugovor. No on još nije stupio na snagu jer ga pojedine zemlje – među njima Severna Koreja i Iran – još nisu ratifikovale.
Ipak, Moskva je sa CTBTO sklopila sporazum o finansiranju mernih stanica u Rusiji koje su pod upravom tamošnjeg Ministarstva odbrane. Ideja je da stepen radijacije koje izmere stanice bude stavljen na raspolaganje CTBTO kao i svim drugim zemljama-potpisnicama.
Međutim, prema ruskim navodima, nakon incidenta su „otkazale“ upravo stanice koje su mogle da izmere eventualno zračenje – one u Dubni u Kirovu u evropskom delu Rusije, kao i istočnije u Bilibinu, Salesovu i Peleduju. U funkciji su ostale samo dve merne stanice na dalekom istoku.
Rusija je jedna od 184 zemlje koje su potpisale ugovor o zabrani nuklearnih proba. Za razliku od SAD, zvanična Moskva je i ratifikovala ugovor. No on još nije stupio na snagu jer ga pojedine zemlje – među njima Severna Koreja i Iran – još nisu ratifikovale.
Ipak, Moskva je sa CTBTO sklopila sporazum o finansiranju mernih stanica u Rusiji koje su pod upravom tamošnjeg Ministarstva odbrane. Ideja je da stepen radijacije koje izmere stanice bude stavljen na raspolaganje CTBTO kao i svim drugim zemljama-potpisnicama.
Međutim, prema ruskim navodima, nakon incidenta su „otkazale“ upravo stanice koje su mogle da izmere eventualno zračenje – one u Dubni u Kirovu u evropskom delu Rusije, kao i istočnije u Bilibinu, Salesovu i Peleduju. U funkciji su ostale samo dve merne stanice na dalekom istoku.
– Naravno da je sumnjivo kada su isključene baš one stanice koje su mogle da izmere eventualno zračanje – kaže Džefri Luis iz „Centra Džems Martin“, američke nevladine organizacije koja se bavi borbom protiv širenja oružja masovnog uništenja.
Dve stanice u blizini Severdvinska ponovo uredno rade i šalju podatke u Beč. Zato Mihael Šepner iz bečkog Instituta za bezbednost i rizik smatra da ispadanje nekoliko mernih stanica baš tokom incidenta ukazuje da su stanice ciljano isključene.
Radijacija kao u avionu?
Nakon eksplozije je čak i ruska meteorološka služba izmerila povećanje radioaktivnih zračenja za 16 puta. Ipak, Šepner koji sarađuje i sa CTBTO, kaže da to nije opasno. Ako su navodi ruskih meteorologa tačni, onda je zračenje manje nego na običnom komercijalnom letu preko Atlantika, dodaje on za DW.
– To definitivno nije drugi Černobilj – kaže Šepner.
Ane Pelegrino koja se u „Centru Džems Martin“ bavi kontrolom naoružanja za DW kaže da je „možda Rusija zaustavila prenos podataka kako druge države ne bi došle do potencijalno važnih informacija o radioaktivnosti koja je oslobođena u Njonoksi“.
Ona pretpostavlja da merne stanice nisu zbilja bile pokvarene, već da su Rusi samo stopirali slanje podataka u CTBTO u Beč.
Mihael Šepner objašnjava da svaki radioaktivni element ostavlja svojevrsni „otisak“. Te tragove bi Moskva da zadrži za sebe: „Ako bi neki stručnjak znao koji su izotopi zabeleženi u kojem odnosu, mogao bi da kaže o kakvoj se vrsti nuklearne havarije radilo“, navodi on.
Moskva naime ne otkriva šta je na vojnom poligonu tačno pošlo po zlu. Na osnovu šturih informacija ne može se zaključiti da li je eksplodirala raketa tipa Burevestnjik koju pokreće mini-reaktor.
Stručnjaci iz američkog „Centra Džems Martin“ veruju da je u pitanju ta raketa koju NATO vodi pod kodnim imenom „Skyfall“.
U eksploziji su život izgubila petorica ruskih inženjera koji su sahranjeni u Sarovu, nekoj vrsti „zatvorenog grada“ u kojem se proizvode nuklearne bojeve glave.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
