Stokholm je postao prvi grad u Švedskoj koji uvodi sistematsko praćenje dece već od šeste godine, pod obrazloženjem da se time sprečava njihov kasniji ulazak u kriminal. Ovu meru odobrila je socijaldemokratska gradska vlast, koja planira da u naredne tri godine izdvoji 55 miliona švedskih kruna za nadzor porodica označenih kao rizične, umesto da se, kako tvrde kritičari, pozabavi dubljim uzrocima bezbednosne krize u multikulturalnom društvu.
Odlukom socijalne komisije omogućeno je da se deca uzrasta od šest do dvanaest godina uključe u program MST-KAN, oblik intenzivne porodične intervencije. Program podrazumeva terapeute dostupne 24 časa dnevno tokom pet meseci, sa ciljem da se, kako navode gradske vlasti, deca iz porodica pogođenih zanemarivanjem, zavisnostima ili lošim roditeljstvom udalje od puta ka kriminalu. Kritičari, međutim, smatraju da se time uvodi svojevrsno „punktmarkiranje“, ili tačkasto praćenje ili ciljano označavanje dece od 6 godina u cilju prevencije kriminala. Novac poreskih obveznika se troši na nadzor dece, dok se izbegava odlučnije suočavanje sa kriminalom.
Socijalni većnik Aleksander Ojan (S) brani program tvrdnjom da je „bolje spasiti dete u porodici“ i da će se ulaganje dugoročno isplatiti. Prema njegovim rečima, mera će obuhvatiti oko 90 porodica, uz trošak od približno 600.000 kruna po domaćinstvu. Protivnici upozoravaju da je reč o još jednom primeru politike koja, umesto jasnih bezbednosnih mera i strože primene zakona, bira skupe socijalne eksperimente.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada Švedska beleži talas nasilja bandi, sa čestim pucnjavama i eksplozijama. Dok se javnost suočava sa porastom nesigurnosti, gradske vlasti šire model koji je ranije primenjivan na adolescente, uz tvrdnju da je 86 odsto njih prekinulo sa kriminalom. Ipak, nema garancije da će isti rezultati biti postignuti kod dece školskog uzrasta.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Umesto da energiju i sredstva usmeri na jačanje škole, porodice i institucija koje treba da spreče maloletnički kriminal, vlada Švedske sve češće poseže za merama oduzimanja dece i radikalnog nadzora nad porodicama. Takva politika šalje opasnu poruku – da su deca iz „rizičnih“ sredina unapred obeležena kao budući prestupnici. Oduzimanje dece kao brza i drastična mera ne rešava uzrok problema, već razgrađuje i porodice. Deca ne smeju biti tretirana kao bezbednosni projekat, niti kao statistička kategorija u borbi protiv kriminala.
Piše: Stefan Stojanović
