Kada nakon perioda trošenja i slavlja nastupi postpraznična besparica, internet je preplavljen lažnim nagradnim igrama, poklon-vaučerima i ponudom nestvarno povoljnih kredita za oporavak kućnog budžeta.
Zato vam savetujemo da u ovo doba godine budete posebno oprezni kada naiđete na ponudu koja deluje suviše dobro da bi bila istinita – jer skoro nikada nije. U nastavku pročitajte gde vrebaju najveći rizici i kako da ih zaobiđete da biste bezbedno koristili prednosti digitalnog okruženja.
Ne nasedajte na ponude nerealno povoljnih kredita
Keš kredit sa godišnjom kamatom od dva odsto, bez ikakvog dodatnog obezbeđenja i standardnih bankarskih provera, zvuči kao sjajna prilika da posle praznika stanete na zelenu granu. Ovakvi oglasi se često pojavljuju na društvenim mrežama i celom internetu, ali u pitanju je prevara.
Od potencijalne žrtve se traži da uplati određeni iznos na ime navodnih troškova pripreme ugovora i obrade zajma, malo kasnije i dodatnu manju sumu za „iznenadne troškove“, a da pozajmicu nikada ne dočekaju. I Narodna banka Srbije je više puta upozoravala korisnike da se ne upuštaju u ovakve aranžmane.
Ne šaljite lične podatke
Obratite dodatnu pažnju na sve poruke koje izgledaju kao da su poslate od banke ili druge institucije ako se u njima traži da pošaljete bilo koji lični podatak, da preuzmete neki materijal sa linka ili otvorite dokument koji se nalazi u prilogu. Ukoliko se neko predstavlja kao zaposleni banke, telekomunikacione kompanije, zdravstvene ili neke druge ustanove, i od vas traži lične, poverljive podatke, posebno ako su u pitanju vaše korisničko ime i šifra
za e-Banking, budite posebno sumnjičavi.
Znajte da banka nikada ne bi tražila podatke na ovaj način. Fotografije kartice i podaci sa njih se takođe nikada ne šalju. Banke imaju određene mere zaštite kako prevaranti ne bi mogli da se lažno predstavljaju u njihovo ime, ali važno je da i korisnici sa svoje strane preduzmu sve neophodne mere da smanje rizike.
Dobro gledajte traku sa adresom
Kada na nekom sajtu unosite korisničke podatke ili brojeve kartice, uvek proverite adresnu traku u pretraživaču kako biste se uverili da dati URL pripada odgovarajućem, legitimnom servisu. Možda samo liči, sa izmenjenim jednim slovom, tako da je teško primetiti da to nije prava adresa (na primer Bookingg.com umesto Booking.com), a sajt može izgledati identično. Dodatno, da li veb stranica na kojoj se vrši unos počinje sa „https“ i da li uz adresu stoji simbol katanca, što garantuje bezbednost podataka.
Za sva onlajn plaćanja karticama, koristite sajtove koji su podržani „3D secure“ bezbednosnim protokolima najvećih kartičnih kompanija. To su Verified by Visa, Mastercard Secure Code i American Express SafeKey. Link za pristup elektronskom bankarstvu unesite u marker (Bookmarks) vašeg internet pretraživača i pristupajte odatle ili preko zvaničnog sajta, a nikako preko linkova iz sumnjivih imejl ili SMS poruka.
Oprez sa nagradnim igrama i poklonima
Hitnost, uslovljavanja ili nestandardni zahtevi i sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito su uvek znak za uzbunu. Razmislite, da li bi neka banka zaista pretila blokadom računa „ukoliko u roku od 24 sata ne uradite to i to“?
Ne treba poverovati ni da Deda Mraz ima zakasneli poklon za vas, na primer gratis putovanje na Mundijal u Kataru. Ova vrsta prevare već kruži na internetu, a na sličan način su prevareni fanovi uoči prošlog kupa u Rusiji jer su klikom na link umesto nagrade dobijali virus. Svaku nagradnu igru trebalo bi proveriti na zvaničnim nalozima organizatora. S podozrenjem tretirajte i „ekskluzivne“ informacije koje vam neko šalje. Prilog s naslovom
„Konačno otkrivena tajna virusa korona“ možda sadrži vrstu virusa koja krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke.
Pristupite detektivski svakom sumnjivom imejlu, poruci, oglasu
Ne treba slepo verovati imenu pošiljaoca koje se prikazuje u elektronskoj pošti od nepoznatih ljudi. Proverite da li poruka stvarno stiže sa adrese koja je navedena u polju “from” tako što se klikne na “File” pa “Properties”.
Takođe, ako se neko predstavlja kao zaposleni banke, a šalje sa Google ili Yahoo adrese, sigurno je reč o prevari. Sajber kriminalci često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi u lažnim nagradnim igrama, kao i ponude sumnjivih kredita, često nelogični ili sa pravopisnim greškama. Ovo je jasan signal da nešto nije u redu, mada su i internet prevodioci sve bolji, pa ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju.
Za bezbrižno surfovanje u postprazničnoj sezoni, a i inače, poštujte i ostala opšta pravila „higijene“ u digitalnom okruženju. Nemojte koristiti javno dostupne Wi-Fi mreže za razmenu ličnih podataka i usluge e-bankarstva. Ukoliko morate nešto hitno da obavite, koristite opciju prenosa mobilnih podataka. Redovno ažurirajte operativni sistem računara i telefona, koristite proverene antivirus softvere i redovno ih ažurirajte.
