Opština Vesteros podnela je zahtev švedskoj vladi za prinudno oduzimanje rusko-pravoslavne crkve „Heliga Guds Moders av Kazan“ (Sveta Bogorodica Kazanska) na svega 300 metara od aerodroma Vesteros. Kako prenose „Dagens Niheter“ i portal Omni.se lokalne vlasti tvrde da objekat predstavlja bezbednosni rizik iako za sada nije iznet nijedan konkretan dokaz o špijunaži, sabotaži ili drugim nezakonitim aktivnostima. Crkva pripada Moskovskoj patrijaršiji i delimično je finansirana iz Rusije, što je u novim geopolitičkim okolnostima postalo ključno pitanje.
Zanimljivo je da je ista Opšina 2017. godine izdala građevinsku dozvolu, a kako sada priznaje predsednik Opštinskog odbora Štafan Janson iz Socijaldemokratske partije, sve je to urađeno u neznanju. Crkva je građena od 2017. do 2023. godine u šumskom pojasu, sa tornjem višim od prvobitno predviđenog plana, smeštajem za vernike i ogradom. Aerodrom Vesteros u međuvremenu je dobio status logističkog čvora totalne odbrane, posebno nakon ulaska Švedske u NATO, što je dodatno pojačalo bezbednosne procene.
Švedska služba bezbednosti Sapo upozorava na mogućnost nepoželjnih aktivnosti, ali bez javno dostupnih dokaza. Vernici, među kojima ima Rusa i Šveđana ruskog porekla ističu da crkva nikada nije bila povezana sa vojnim strukturama. Jedan od članova zajednice Bjorn izjavio je da su hrišćani kroz istoriju navikli na pritiske, naglašavajući da se radi o verskom objektu, a ne političkoj instituciji.
Slučaj je otvorio raspravu o granicama državne bezbednosti i slobode veroispovesti. Kritičari upozoravaju da bi prinudno oduzimanje imovine bez čvrstih dokaza moglo postati presedan. Ako vlada odobri zahtev komune, postavlja se pitanje da li bi i druge verske zajednice sa stranim vezama mogle doći pod sličan pritisak.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Odluka o mogućem prinudnom oduzimanju verskog objekta na osnovu bezbednosnih procena koje nisu javno potkrepljene konkretnim činjenicama otvara ozbiljno pitanje standarda pravne države. Bez obzira na geopolitički kontekst i pojačane tenzije, svaka mera koja zadire u imovinska i verska prava mora biti zasnovana na jasnim dokazima, a ne na pretpostavkama ili političkoj klimi.
Ukoliko se bez čvrstog pravnog temelja posegne za oduzimanjem crkvene imovine, stvara se presedan koji može prevazići ovaj pojedinačni slučaj. Država ima pravo i obavezu da štiti svoju bezbednost, ali istovremeno mora da pokaže da su sloboda veroispovesti i jednak tretman pred zakonom principi koji važe i u kriznim vremenima. Upravo u takvim okolnostima meri se snaga demokratskih institucija. Napadi na rusku pravoslanu crkvu se dešavaju i širom Ukrajine, sličnost je ta što je u oba slučaja to predstavljeno tako, kao da crkva ugrožava državu. Što je apsurd.
Piše: Stefan Stojanović
