Rajsova kuća svačija i ničija

Srbija je nedavno, uz državne i vojne počasti obeležila 90 godina od smrti jednog od najvećih prijatelja našeg naroda dr Arčibalda Rajsa.

Međutim, mnogobrojni gosti, uključujući i vojnog izaslanika Švajcarske, ni ove godine nisu imali priliku da obiđu kuću u kojoj je živeo, a koja je u Katalogu nepokretnih kulturnih dobara Beograda zavedena kao spomenik kulture.

U taj „kulturni spomenik“ država do sada nije uložila ni dinara, a mada je reč o zdanju koje je dr Rajs testamentom ostavio srpskom narodu, posle Drugog svetskog rata je nacionalizovana, a ubrzo dobila i zaštićene stanare koji su i dalje u njoj. Grupa entuzijasta okupljenih u udruženje U ime sećanja na dr Arčibalda Rajsa poslednjih pet godina vode bitku s vetrenjačama kako bi ispravili nepravdu.

– Već pet godina prikupljamo peticiju u kojoj tražimo da se Srbija na dostojan način oduži ovom velikom čoveku koji je toliko voleo našu zemlju da je tražio da mu se srce zakopa na Kajmakčalanu. A ne tražimo mnogo – kaže Miodrag Čvorović, predsednik Udruženja.

Podrška od SANU

Ukupno je tri zahteva. Prvi je da se u Pionirskom parku, preko puta Narodne skupštine, postavi spomen-obeležje „Čujte Srbi“ u čast, kako stoji u tekstu peticije „najvećeg Srbina ne po rođenju, već po opredeljenju“.

Zatim da se zaveštanje dr Rajsa „Čujte Srbi“ uvrsti u školski program i na kraju da se njegova kuća u Bulevaru Vojvode Mišića 73 obnovi i uredi u spomen-dom.

Podršku su već dobili od predsednika SANU Vladimira Kostića, kao i 43 nevladine organizacije koje baštine srpsku istoriju i tradiciju, ali ne i od državnih institucija koje bi trebalo da odobre taj projekat.

– Nema kome nismo pisali i obraćali se za pomoć. Od bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića do raznih ministarstava. Prošle godine smo pisali i predsednici Skupštine Maji Gojković, ali još čekamo odgovor. Preostaje još da pišemo patrijarhu srpskom Irineju i predsedniku Aleksandru Vučiću i to ćemo uskoro i uraditi. Ako neko u državi ima autoritet da stvar pokrene s mrtve tačke, onda su to oni – dodaje Stevan Sekulić, član Upravnog odbora Udruženja.

Uspeli da „izdejstvuju“ da u holu Doma Vojske od 2015. godine stoji i bista ovog poznatog švajcarskog naučnika.

– Ni sami ne znamo zbog čega država ne želi da stane iza ove inicijative jer bi i Beograd i Srbija samo dobili novu kulturnu i turističku destinaciju, a naša deca počela da uče i onaj deo istorije kojim treba da se ponosimo – uvereni su naši sagovornici.

Na kraju Sajma i puta koji još nema asfalt je broj 73 Ulice vojvode Mišića.

Poništena rešenja

Kuća Arčibalda Rajsa je danas podeljena na tri stambene jedinice, a stanari s kojima smo razgovarali tvrde da ih do danas niko iz gradskih ili republičkih institucija koje se bave zaštitom spomenika nije kontaktirao.

– Niti su dolazili, niti su nam pisali, niti su se interesovali. Da apsurd bude veći, kad sam 1993. otkupila kuću, prethodno sam pitala nadležne u opštini Savski venac da li je to uopšte moguće pošto je reč o kući dr Rajsa. Uveravali su me da tu nema nikakvog zakonskog problema. Ipak, država je 2003. poništila ta rešenja, a ja sam sve do 2016. vodila bitku da vratim bar uloženo u renoviranje, a to nisu bile male pare, oko 30.000 evra – priča Dragica Jovanović koja sa suprugom živi u najvećem delu ove kuće.

U ostatku žive još dve porodice koje potvrđuju tu priču. Miroljub Jovanović objašnjava da se uselio 1973. po odluci o privremenom smeštaju, a da je u toj zgradi do 1963. bio dečji dispanzer.

– I ja sam devedesetih godina otkupio kuću, a mogao sam da se pravim lud i dobijem stan od firme, ali nisam hteo. Na kraju sam, ni kriv ni dužan ostao i bez ovog stana i bez stana u preduzeću.

Naši sagovornici kažu da su spremni da se presele ukoliko država odluči da tu napravi spomen-dom ili bilo šta drugo čime bi se odala počast čuvenom Švajcarcu.

– Naš jedini uslov jeste da dobijemo adekvatnu zamenu i da to ne bude negde na periferiji grada. Nije naša greška što smo ovde završili – ističu na kraju stanari zadužbine dr Arčibalda Rajsa.

Sa vojnicima preko Albanije

Dr Arčibald Rajs bio je doktor prirodnih nauka i ekspert za krivično pravo i sudsku medicinu. U Srbiju je došao 1914. na poziv Vlade i u svojstvu „nezavisnog eksperta“ koji će istražiti zločine austrougarske vojske u Mačvi.

O tome je prikupio obimnu dokumentaciju, a o svemu je istovremeno obaveštavao i svetsku javnost. Sa srpskom vojskom je prošao sve najteže i najlepše trenutke, od povlačenja preko Albanije do povratka u otadžbinu.

Umro je 1929. godine nakon sukoba sa prvim komšijom, tadašnjim ministrom trgovine koji mu je posle svađe rekao da je stranac i da treba da ide. To ga je toliko pogodio da je doživeo moždani udar, a ubrzo je i preminuo.

Dar od države

Država mu je 1921. godine poklonila plac na Topčideru, kod Careve ćuprije, na kome je ubrzo, svojim novcem, sagradio kuću koju je nazvao Dobro polje u znak sećanja na mesto u Makedoniji gde se odigrala jedna od presudnih bitaka na Solunskom frontu 1918. godine.

Kuća je izgrađena po ugledu na šumadijsku kuće s tremom sa tri luka na dva drvena stuba obojena bojama srpske državne zastave.

Unutrašnjost kuće bila je uređena u duhu Rajsovih ideja o srpskom selu, njegovom duhu i mentalitetu, sa željom da asocira na zemlju i ljude koje je iskreno voleo.

Za oficire i ratne invalide

Dr Rajs je u svom testamentu, koji je bio deponovan u Lozani, podelio svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, uključujući i kuće koje je imao u Beogradu i u Skoplju.

Vila „Dobro polje“ je zaveštana Beogradu uz uslov da je njegovi poslužitelji i prijatelji, švajcarski bračni par Favra i njihova deca, koriste dok god žive u Jugoslaviji, a zatim da to postane dom ratnih veterana.

Rajs je kuću u Skoplju, koju je nazvao Dušanovac, takođe ostavio na poklon Favrovima uz uslov da se ne vrate u Švajcarsku.

– Kuća Dobro polje treba da posluži za stanovanje srpskim oficirima nekadašnje srpske vojske koji su u nevolji i invalidi ratova od 1912. do 1918. godine. Moje imanje Dušanovac blizu Skoplja ima pripasti Udruženju bivših boraca i rezervnih oficira Kraljevine SHS, tako da na njemu žive oficiri iz redova srpskih ratnika ako su invalidi ili u nevolji – napisao je 1928. godine Rajs.