Nezaposlenost u Nemačkoj raste, a posebno u industriji mnoge firme planiraju ukidanje radnih mesta. Nova radna mesta se pretežno otvaraju u sektoru usluga i često su lošije plaćena.
Radno mesto Lukasa Emeriha je na pisti frankfurtskog aerodroma. Radi za Lufthanzu kao nadzornik za utovar putničkih aviona, jer oni ne prevoze samo putnike i njihov prtljag, već i drugu robu, na primer, poštu. Ovaj 21-godišnjak je izučio za auto-mehatroničara, ali ga je oduvek više fascinirala avijacija nego automobili. Nakon završene obuke, prijavio se za posao u Lufthanzi, brzo stekao potrebne kvalifikacije.
– Najveći izazov u ovom poslu je upravljanje vremenom – osigurati da je sve pravilno utovareno i da avion može da poleti na vreme. Stvarno je kul osećaj, svi su stariji od tebe, a ti potpisuješ da je sve bezbedno – kaže on za ARD.
Trenutno na frankfurtskom aerodromu za Lufthanzu radi 120 nadzornika za utovar aviona, a plan je da ove godine bude zaposleno još 60. Lufthanza ove godine namerava da širom sveta zaposli oko 10.000 novih radnika u različitim oblastima – od toga više od polovine u Nemačkoj.
Međutim, Lufthanza je po tome trenutno izuzetak u Nemačkoj.
44 odsto firmi u industriji planira smanjenje broja radnih mesta
Istraživanje Instituta nemačke privrede u Kelnu (IW) pokazuje da će ove godine samo 17 odsto kompanija zaposliti više radnika, dok 38 odsto planira smanjenje broja zaposlenih.
Posebno su loše prognoze u industriji – 44 odsto anketiranih firmi planira otpuštanja, dok samo 14 odsto predviđa nova zapošljavanja.
„To znači da će se već uočeni pad zaposlenosti u nemačkoj industriji nastaviti i ove godine“, navodi IW Köln.
Broj zaposlenih u industriji do novembra 2024. je bio oko 7,4 miliona dok je 2019. iznosio skoro 7,8 miliona. To predstavlja smanjenje od oko 350.000 radnih mesta u tom sektoru.
Gubitak „10.000 radnih mesta mesečno“ u industriji
Enco Veber, naučnik Instituta za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu, već duže vreme prati pogoršanje situacije na tržištu rada kao posledicu ekonomske krize:
– Nemačka se nalazi u ekonomskom padu, što sada sve više utiče i na tržište rada. Nezaposlenost raste već treću godinu zaredom.
Od 2017. stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je u proseku bila ispod šest odsto. Prošle godine je prvi put porasla na šest procenata, dok je u januaru i februaru ove godine dostigla 6,4 odsto.
– S obzirom na ekonomsku situaciju i pad privrednog rasta, zaposlenost je i dalje na relativno stabilnom nivou – ocenjuje Veber.
Međutim, to se, kako kaže, može pripisati tome što sektor usluga trenutno nadoknađuje gubitke radnih mesta u industriji: „Trenutno se različite grane privrede razvijaju nejednako kao retko kada ranije.“
Industrija je najviše pogođena krizom: „Gubimo više od 10.000 radnih mesta mesečno“, kaže Enco Veber.
U kompanijama ZF, Kontinental, Tisenkrup i Folksvagen u narednim godinama ugroženo je oko 70.000 radnih mesta. Pored toga i Šeffler, Porše, Boš i Ford planiraju da ukinu hiljade radnih mesta.
Nekada se ovde radilo do penzije
Na udaru su u poslovi poput njegovog: Pablo Ole Šmit je softverski inženjer u kompaniji ZF u Fridrihshafenu, gde živi i radi skoro 20 godina. Sada strahuje za svoje radno mesto. Nekada je bilo gotovo nezamislivo da neko napusti ZF pre penzije.
Prema informacijama „Handelsblata“, taj nemački proizvođač auto-delova ZF, drugi po veličini u zemlji, razmatra potpuno odvajanje sektora „Elektrifikovane pogonske tehnologije“, interno nazvanog E-Divizija. Odvajanje ovog sektora pogodilo bi više od 32.000 zaposlenih odnosno svakog petog zaposlenog.
– Moja partnerka i ja radimo u E-diviziji, tako da sada oboje strahujemo za posao. Uskoro ću napuniti 50 godina. Pitam se kakva mi je perspektiva da nađem dobar posao – kaže u razgovoru za ARD.
Nedostatak stručne radne snage u Nemačkoj – opada
Posebno jer je i za visokokvalifikovane radnike sve teže pronaći posao – nedostatak stručne radne snage u industriji opada.
Prema istraživanju ifo instituta, u januaru 2025. samo 18 odsto industrijskih preduzeća prijavilo je manjak stručnjaka, dok je u trećem kvartalu 2022. taj procenat iznosio 44,5 odsto.
Generalno gledano, nestašica kvalifikovanih radnika u Nemačkoj se smanjuje. Dok je u trećem kvartalu 2022. gotovo polovina svih kompanija imala poteškoće u pronalaženju kvalifikovane radne snage, u januaru 2025. taj procenat pao je na 28,3 odsto. U sektoru usluga potreba je i dalje iznad proseka – iznosi 35,1 odsto.
Enco Veber naglašava da to nije samo posledica problema postojećih kompanija: „Broj novih radnih mesta nikada nije bio niži. Osnivanje novih preduzeća u industriji nikada nije bilo na ovako niskom nivou. Nove investicije padaju već godinama.“
Vojna industrija cveta
Postoje, međutim, i izuzeci – pre svega vojna industrija, koja doživljava procvat. Najveći nemački proizvođač oružja, Rajnmetal, povećao je prihode za više od 30 odsto u prvih devet meseci tekuće poslovne godine. Dva pogona u kojima se trenutno proizvode civilne komponente za vozila uskoro bi mogla da pređu na proizvodnju za vojnu industriju.
Neki bivši zaposleni u ZF već su pronašli nova radna mesta u vojnoj industriji.
Za Pabla Ole Šmita to ipak nije opcija. Ipak, razume kolege koji su otišli, jer se kriza u ZF-u već oseća i u njihovim primanjima.
– Prvi finansijski rezovi su već počeli: bio sam zaposlen na ugovor od 40 sati nedeljno, ali je taj ugovor već ukinut i smanjen na 35 sati.
Kao što je smanjena radna nedelja, tako su smanjena i primanja – sada mu je plata manja za oko 14 odsto.
Industrijski radnici i dalje među bolje plaćenima
I pored već osetnih finansijskih rezova, radnici u industrijskim preduzećima i dalje spadaju među bolje plaćene. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u aprilu 2024. zaposleni s punim radnim vremenom u Nemačkoj u proseku su zarađivali 4.634 evra bruto mesečno dok su u industriji plate bile 100 evra veće.
Nešto niže zarade su u uslužnim delatnostima, poput ugostiteljstva ili saobraćajnog sektora, gde je prosečna bruto plata bila 30 evra manja od prosečne, odnosno 130 evra manja u odnosu na prosek u industriji.
