Bivši istočnonemački obaveštajac i dugogodišnji bliski saradnik Vladimira Putina, Matijas Varnig, poslednjih meseci tiho radi na planu koji bi se do nedavno činio nezamislivim – oživljavanju ruskog gasovoda „Severni tok 2“, uz podršku američkih investitora, piše „Fajnenšel tajms“.
Kako otkriva ovaj list, plan uključuje lobiranje kod Trampove administracije preko uticajnih američkih biznismena. Cilj nije samo pokretanje gasovoda koji je ostao neoperativan zbog sankcija i rata u Ukrajini, već i njegovo korišćenje kao pregovaračkog sredstva u rešavanju sukoba.
Ko stoji iza pokušaja oživljavanja gasovoda?
Matijas Varnig, bivši oficir zloglasne istočnonemačke tajne službe Štazi, do 2023. bio je direktor kompanije „Nord Stream 2 AG“, koja upravlja gasovodom pod kontrolom „Gasproma“. Prema izvorima upoznatim sa pregovorima, upravo je Varnig pokrenuo inicijativu, verujući da bi Vašington mogao da koristi gasovod kao polugu za kontrolu evropskog energetskog snabdevanja.
– SAD bi mogle da kažu: „Sada će Rusija biti pouzdana jer su u centru stvari Amerikanci od poverenja“ – rekao je bivši visoki američki zvaničnik upoznat s razgovorima, dodajući da bi američki investitori zarađivali novac bez ikakvog rizika.
Iako su pojedini američki investitori pokazali interesovanje, još nije jasno ko bi tačno učestvovao u dogovoru. Prema navodima „Fajnenšel tajmsa“, jedna američka konzorcijumska grupa već je sastavila okvirni plan o postsankcijskom dogovoru sa „Gaspromom“.
Evropska zabrinutost i političke prepreke
Evropske vlade s velikim oprezom prate ove događaje. Najviši zvaničnici Evropske unije postali su svesni razgovora o gasovodu poslednjih nedelja, a nekoliko evropskih država već je izrazilo zabrinutost zbog mogućih posledica.
Jedan od ključnih problema jeste činjenica da je Nemačka 2022. godine formalno zaustavila postupak licenciranja „Severnog toka 2“, nikada mu ne izdavši potrebne dozvole za rad. Osim toga, većina evropskih energetskih kompanija koje su uložile milijarde u projekat već je otpisala svoja ulaganja, smatrajući gasovod izgubljenom investicijom.
„Evropa i dalje ima sankcije na snazi, a nemačko pristajanje na rehabilitaciju ‘Severnog toka’ izazvalo bi ogromne političke podele“, rekao je bivši američki zvaničnik.
Gasovod „Severni tok 2“ sastoji se od dve paralelne cevi, ali je jedna oštećena u eksploziji u septembru 2022, kada su sabotažama uništene i obe cevi njegovog prethodnika, „Severnog toka 1“. Druga cev „Severnog toka 2“ tehnički je neoštećena, ali nikada nije puštena u rad.
Trampova promena stava prema „Severnom toku 2“
Tokom svog prvog predsedničkog mandata, Donald Tramp bio je jedan od najžešćih kritičara „Severnog toka 2“, tvrdeći da Nemačka i Evropa previše zavise od ruskog gasa i na taj način finansiraju Putinov režim.
Međutim, sada njegova administracija razmatra mogućnost da gasovod postane alat u pregovorima o Ukrajini.
Prema izvorima iz Vašingtona, pojedinci bliski Trampu vide „Severni tok 2“ kao stratešku priliku za obnovu američko-ruskih odnosa. Ukoliko bi američki investitori preuzeli kontrolu nad gasovodom, mogli bi posredno da upravljaju isporukama ruskog gasa Evropi, što bi im omogućilo značajan uticaj na energetsko tržište kontinenta.
Varnig: Od Putinovog saradnika do kritičara invazije
Matijas Varnig postao je blizak Putinov saradnik vodeći devedesetih godina filijalu Dresdner Bank u Sankt Peterburgu, gde je ruski predsednik tada bio zadužen za spoljne odnose grada. Njihovo prijateljstvo bilo je toliko blisko da je Putin zamolio Varniga da primi njegove kćerke u svoj dom u Nemačkoj nakon smrti njihove majke u saobraćajnoj nesreći.
Putin, koji tečno govori nemački, čak je učio Varnigovu decu da skijaju u Davosu, a bivši Štazijev oficir bio je među retkima pozvanim na sahranu Putinovog oca.
Međutim, nakon početka invazije na Ukrajinu, Varnig se distancirao od Kremlja, nazvavši Putinovu odluku o ratu „neopisivom greškom“. Podneo je ostavke u dve energetske kompanije pod kontrolom Kremlja, a u intervjuu za „Cajt“ 2023. godine otkrio je da je lično apelovao na Putina da prekine invaziju – ali bez uspjeha.
„Putin je toliko izolovan da mu još jedino ja mogu nešto reći“, rekao je tada Varnig.
Šta dalje?
Za sada je teško zamisliti da bi američki investitori mogli preuzeti „Severni tok 2“ bez velikih političkih posledica. Sankcije EU i SAD, nesigurna budućnost nemačke energetske politike i strah evropskih država od nove zavisnosti od ruskog gasa čine ovaj projekat izuzetno složenim, piše „Fajnenšel tajms“.
Ipak, američki biznismeni i lobisti koji stoje iza inicijative veruju da bi Trampova administracija mogla pronaći način da je realizuje.
– Ne mogu da zamislim da bi upravni odbor bilo koje velike američke kompanije danas odlučio da uđe na rusko tržište, a i Rusi su toga svesni – već su videli oscilacije u američkoj politici – rekao je bivši visoki američki zvaničnik.
