Jedna od najgorih energetskih kriza u modernoj istoriji, već neko vreme drma Evropu. Na probleme sa snabdevanjem koji su počeli sredinom prošle godine zbog poskupljenja, nadovezao se sukob u Ukrajini koji je ogolio veliku zavisnost Evrope od ruskih energenata.
I dok vlade evropskih država traže alternativne načine da obezbede energente i propisuju mere štednje kako bi se preživela zima, građani se bore sa talasom poskupljenja, a stručnjaci upozoravaju da će kriza biti duga i da će se njene posledice osećati i naredne dve godine.
Sve manje struje
Prema podacima iz prošle godine, čak 45 odsto gasa i više od četvrtine sirove nafte u EU dolazilo je iz Rusije. Zbog toga se energenti sve više traže na drugim adresama, a među njima je najpopularnija Saudiska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Da bi se premostila energetska zavisnost od Rusije, tečni prirodni gas (LNG) se pokušava obezbediti i iz SAD i Katara, dok neke zemlje razmišljaju i da povećaju upotrebu obnovljivih izvora, a jedno od rešenja je i nuklearna energija. U Briselu, tvrde da je uvoz ruskog gasa sa više od 40 pao na devet odsto, a novog snabdevača vide i u Alžiru.
Situacija sa snabdevanjem strujom, takođe se komplikuje. Zbog ratnih razaranja elektroenergetskih postrojenja, Ukrajina je obustavila izvoz u Mađarsku, Slovačku i Rumuniju. A tri baltičke zemlje – Litvanija, Letonija i Estonija već su upozorile na restrikcije, ako ih Rusija skine sa zajedničke mreže.
Kako ocenjuje Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu to će biti dodatni minus u elektroenergetskom bilansu Evrope.
– Biće još manje električne energije, a to drugim rečima, znači da će biti još skuplja. Cela elektromreža Evrope radi u jednoj sinhronoj zoni. Ona kuca kao jedno srce, a to znači da će se svaki manjak u tom krvotoku osetiti na celom kontinentu – kazao je on.
Protesti i štrajkovi
Zbog celokupne situacije već su krenuli i protesti u mnogim državama. U više nemačkih gradova su održane demonstracije protiv skupoće i energetske politike. Hiljade ljudi je izašlo prethodne subote na ulice u Berlinu, dok su se u Kelnu okupili demonstranti zahtevajući ukidanje poskupljenja gasa, određivanje gornje granice kada je u pitanju poskupljenje kirije, povećanje penzija i socijalne pomoći i ponovno uvođenje cena javnog prevoza od devet evra.
Osim toga, na više skupova održanim na istoku Nemačke se pozivalo i na mirovne pregovore u ratu protiv Ukrajine, zaustavljanje isporuka oružja i ukidanje sankcija Rusiji. Socvijalne tenzije rastu i u Italiji, gde su u više gradova ovih dana održani protesti zbog visokih cena struje, gasa i hrane.
U sredu su zaposleni u energetskom sektoru u Đenovi blokirali puteve i auto-put u znak protesta zbog otpuštanja radnika. Francuska se takođe nalazi u velikoj krizi usled štrajka delova rafinerija koji se odnose na prevoz goriva cisternama iz rafinerija do benzinskih pumpi. Sve je više benzinskih pumpi gde nema benzina jer su se zalihe potrošile.
Gorivo se prodaje na crnom tržištu, a male benzinske pumpe ga prodaju i za tri evra po litru. Ako se na to dodaju velike tenzije, svađe pa i fizički obračuni građana posle višesatovnog čekanja da bi nasuli par litara, situacija se samo pogoršava.
Družba u kvaru
Novu glavobolju za energetsku bezbednost EU zadalao je i otkriće da je na teritoriji Poljske pre dva dana otkriven kvar na naftovodu Družba. Ovaj naftovod je jedan od najvećih na svetu i snabdeva ruskom naftom veći deo centralne Evrope, uključujući Nemačku, Poljsku, Belorusiju, Mađarsku, Slovačku, Češku i Austriju. Curenje je zaustavljeno, a ruski državni operater za naftovode Transnjeft saopštio je da nije prekidao isporuke i da je i dalje pumpao naftu prema Poljskoj i Nemačkoj.
Gasovodi pod zaštitom
Energetsku neizvesnost još više podgreva i strepnja zbog opasnosti od sabotaže gasovoda. Švedska poručuje da sa Moskvom ne može da podeli detalje dosadašnje istrage o nedavnim eksplozijama na gasovodima Severni tok, dok ruski predsednik upozorava da je nekoliko puta pokušana i sabotaža na Turskom toku, a da to niko nije primetio. Jedan krak gasovoda Turski tok ide iz Rusije do Turske, a drugi, Balkanski tok, preko Bugarske i Srbije do Mađarske.
Eventualna njegova oštećenja imala bi katastrofalne posledice za celu Jugoistočnu Evropu. Srbija je glavni dotok ruskog gasa, a to bi, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, izazvalo kolaps ne samo u snabdevanju gasom već i strujom, jer bi bio onemogućen rad gasnih elektrana, pa je kako kaže bezbednost podignuta na najviši nivo i gasovod se nadgleda i iz vazduha.
I Dmitrij Peskov portparol Kremlja upozorava da će Evropljani tek shvatiti koliku je štetu potencijalu energetske bezbednosti nanelo izbacivanje iz stroja gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2.
Neobjašnjivi mrak u Danskoj
Dve nedelje nakon što su otkrivena četiri velika curenja gasa u gasovodima Severni tok, dolazi i do neobjašnjivog nestanka struje na ostrvu Bornholm u Danskoj, koje je u blizini mesta napada na gasovod. Operater električne energije Energinet kaže da se istražuje uzrok nestanka struje na ostrvu, koji je mogao biti uzrokovan problemom povezanim sa podvodnim kablom. Zapad je svoje sumnje usmerio na Rusiju, dok je Kremlj odbacio bilo kakvu odgovornost i zauzvrat optužio Zapad da sabotira gasovode.
Kazne za pregrejane
Italijanska vlada planira da skrati grejnu sezonu koja će u većini opština najverovatnije početi tek u novembru, a završiti se sedam dana ranije na proleće, s tim da bi i temperature u prostorijama bile za do dva stepena niže. Temperatura u javnim zgradama, među kojima su i škole, biće smanjenja za do dva stepena, predviđeno je planom vlade koji je predat Evropskoj komisiji.
U planu je i da grejanje tokom dana bude sat kraće. Standardna temperatura, kako prenose italijanski mediji, biće ubuduće ograničena na 17 do 21 stepen, a trenutno je od 18 do 22 stepena. Vlasti su najavile kontrolu sprovođenja mera, a ko ih se ne bude pridržavao platiće novčanu kaznu do 3.000 evra.
Očekuje se i smanjivanje javne rasvete. I stanovnici Švajcarske koji prekrše propise o štednji energije suočiće se sa novčanim, pa čak i zatvorskim kaznama i to do tri godine. Odlukom vlade temperatura u zgradama koje se greju na gas može biti najviše 19 stepeni Celzijusa, a temperatura vode može biti najviše 60 stepeni. Električne grejalice su zabranjene, a zabranjeno je i zagrevanje sauna i bazena.
