Politička presuda Srbiji

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuel Žiofre predao je Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji predsedniku Aleksandru Vučiću i poručio da je Srbija potrebna Uniji kao partner, ali i naglasio da je nazadovala u usaglašavanju sa spoljnom politikom EU.

Vučić je, uz opasku da Srbija na putu EU nazaduje samo u toj jednoj oblasti, ocenio da je ovaj politički deo obojio ceo izveštaj. Dodao je i da je to za Srbiju važan papir i da će videti šta da se popravi.

– Srbija će gledati da napreduje na evropskom putu, da vladavina prava i ekonomija idu napred – istakao je predsednik Srbije.

Ovaj izveštaj se, prema rečima diplomate Zorana Milivojevića, razlikuje od svih prethodnih jer je pod senkom ukrajinskih dešavanja.

– Taj sukob se, nažalost, ugradio i u izveštaj o Srbiji, utoliko što je glavni kriterijum postao naš stav prema Rusiji i sankcijama. Kad pogledate za nas relevantne stavke poput poglavlja 23 i 24 i nekih drugih, vidi se da tu ima nekog napretka i da izveštaj nije negativan. Ima nekih kritičkih primedbi, ali to nije negativno u smislu sprečavanja našeg napretka ka EU. Međutim, ako u izveštaju dominira pitanje sankcija Rusiji i usklađivanje sa spoljnom politikom EU, onda nije pozitivan, jer neće obezbediti dalji napredak i otvaranje klastera tri u pregovorima sa EU, što bi bilo nesporno da nema tog pitanja – pojašnjava za „Vesti“ kako je kriterijum sankcija promovisan u najvažniji i onaj od kog zavisi napredak Srbije u procesu evrointegracija.

Time su, kad je reč o pristupanju, kako objašnjava, naše suštinske obaveze u drugom planu, a geopolitika u prvom.

– Geopolitički i geostrateški interes Zapada sa EU, a onda i EU prema nama, jeste stav prema Rusiji, pa na drugom mestu pitanje KiM. Mi nismo krivi, ne učestvujemo u tom sukobu, a naš stav prema Ukrajini smo jasno izrekli. Međunarodno pravo nam je svetinja i mora se poštovati, a sve što smo glasali u UN je na liniji tog našeg principijelnog stava – kaže on.

Stav Srbije je, kako ukazuje, jasan, a to je da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, da ne prihvata rusku agresiju, niti aneksije i prisajedinjenja novih oblasti Rusiji.

– Ako bismo hteli da budemo pošteni, Srbiji ne bi moglo ništa da se zameri. Pitanje sankcija je Zapadu međutim važno, a pozicija Srbije prema EU posebno u ekonomskoj sferi takva da daje prostor za pritisak. Pritom, region ima centralno mesto u Evropi i, kad je reč o zapadnim interesima vezano za KiM i BiH figurira kao prostor nezavršenih poslova koji zavise od Srbije – pojasnio je iskusni diplomata situaciju.

Vučić kaže da je u velikoj meri saglasan sa napisanim u izveštaju, ali da je suština ono što mu je Žiofre rekao, odnos Srbije prema uvođenju sankcija Rusiji. Dodao je da Beograd razume Brisel, ali da Srbija nije glasala ni za jednu deklaraciju protiv RF.

– Sa velikom ozbiljnošću ćemo uzeti u obzir njihove stavove, predloge i mišljenja i taj politički deo je obojio ceo izveštaj i to je jedini deo u kom smo nazadovali, u usaglašenosti sa deklaracijama EU o spoljnoj politici – rekao je Vučić, dodajući da teritorijalni integritet ima drugačiji značaj za Srbiju nego za EU.

Žiofre je ukazao da se Srbija nije uskladila sa restriktivnim merama protiv Rusije i preporukama visokog predstavnika EU, a uz naglasak da Srbija treba Uniji kao partner.

– Želimo diplomatsku inicijativu, da ulažemo sredstva u Zapadni Balkan i Srbiju. Nismo saglasni u nekim pitanjima o kojima ćemo razgovarati, radimo na putu Srbije ka EU i to ostaje cilj – dodao je šef Delegacije EU u Beogradu, poručivši da Srbija i EU imaju zajedničku budućnost i da trenutna bezbednosna kriza koja potresa Evropu i svet zahteva veće jedinstvo.

– Neophodne su velike odluke, ma kako bile teške, da bi išli napred – zaključio je Žiofre.

Vučić: Neće biti dobrih vesti

Vučić je govoreći o KiM kazao da je pred Srbijom težak put, dodajući da se plaši da za našu državu neće biti dobrih vesti.

– Ako pogledate nijanse iz izveštaja za Beograd i za Prištinu, videćete da smo nešto bolji ili nešto manje loše ocenjeni, ali Srbija nije izazivala nijednu krizu, niti šta drugo – ocenio je, dodajući da država tome mora da se posveti da sačuva mir i stabilnost i srž nacionalnih i državnih interesa.

Udar na neutralnost

Zoran Milivojević ukazuje da se ne radi samo o sankcijama Rusiji kao stavu prema agresiji, već o uvođenju tih kaznenih mera koje bi bile prekretnica u međunarodnom položaju Srbije kao neutralne i države koja drži do nezavisnosti u svom odlučivanju.

– Sankcije bi bile potez koji bi Srbiju usmerio u zapadnu sferu interesa i stvorio uslove da region bude integrisan u tu sferu. Mogućnost da se efikasnije i brže reše otvorena pitanja KiM i BiH, što se Zapada tiče bi bio značajno proširen – rekao je Milivojević.

Korektne ocene

Predsednik Srbije je ocenio da je „izveštaj bio fer i da su ljudi obavili posao na korektan način“.

– Nemam šta da im zamerim, nisu se slagali ni oko Kosova – rekao je, napomenuvši da ima u vidu sve napisano i da će pozicija Srbije biti razmatrana na dnevnom nivou.