Nemačka se suočava sa prilično mračnim prognozama ekonomskog rasta – odnosno pada. Ali, jedan čuveni ekonomista kaže da su i takve brojke ulepšane jer ne uzimaju u obzir sve skuplje energente iz uvoza i još neke faktore.
Četiri vodeća ekonomska istraživačka instituta predstavila su prošle nedelje sumorne prognoze ekonomskog razvoja Nemačke: privreda će ove godine rasti za svega 1,4 odsto, a za 2023, ti stručnjaci predviđaju čak i pad BDP od 0,4 odsto.
No, koliko god ove prognoze delovale mračno, brojke su ipak ulepšane, smatra vrhunski nemački ekonomista Gabrijel Felbermajer i kaže da će se BDP već ove godine realno smanjiti za 1,3 odsto, a naredne godine će minus biti verovatno oko četiri odsto.
Jer, kako objašnjava Felbermajer u studiji u koju je uvid imao „Zidojče cajtung“, u vremenima neuobičajeno visokih uvoznih cena, takozvani realni BDP nije dobar pokazatelj ekonomske snage zemlje. Svakako ne, ako se pod ekonomskom moći neke zemlje podrazumeva i kupovna moć njenog naroda.
Da bi to razumeli, treba znati da je BDP po klasičnoj definiciji vrednost svih dobara i usluga proizvedenih ili prodatih u zemlji i istovremeno je zbir svih domaćih prihoda. Nemački BDP je nedavno naglo i neuobičajeno porastao, međutim, manje zbog velikog povećanja količine proizvedene robe – već zbog visoke inflacije, koja veštački naduvava sumu celokupne prodaje iskazane u evrima.
Da bi se izračunao ovaj fenomen, odnosno nominalni BDP očistio od inflacije, koristi se takozvani deflator BDP-a, odnosno indeks cena roba i usluga proizvedenih u zemlji. Rezultat je dobro poznati realni BDP.
Uvoz skupih energenata drastično smanjuje kupovnu moć
Problem je u tome što taj mehanizam doduše uključuje izvoz nemačkih kompanija, jer je roba proizvedena u zemlji . ali ne i uvoz. To znači da izuzetno visoki troškovi uvoza energenata uopšte nisu uzeti u obzir u zvaničnoj statistici BDP-a. Felbermajer objašnjava važnost naglog rasta indeksa potrošačkih cena (CPI) koji se ne zasniva na robi proizvedenoj u zemlji, već na robi koja se u njoj troši – i tako dolazi do svoje još mračnije prognoze.
– Rast BDP-a, kako se obično izveštava, potcenjuje gubitak kupovne moći stanovništva u vremenima visokih uvoznih cena – kaže Felbermajr. „Političari ne vide pune razmere osiromašenja stanovništva jer ono ne proizlazi iz zvaničnih podataka. Time nastaje opasnost da izvuku pogrešne zaključke.“
Nemačka bi mogla da se nađe u društvu velikih dužnika
Gubitak radnih mesta o kojem Felbermajer govori drugačije rečeno jeste ustvari povećanje nezaposlenosti. Pored toga što to znači dodatno osiromašenje stanovništva i smanjenje potrošnje – time će se istovremeno povećati državni troškovi i smanjiti prihodi od poreza. A to će pak neminovno dovesti do novog zaduživanja Nemačke.
Ogromna suma od skoro 300 milijardi evra koju je predvidela Vlada Olafa Šolca za pomoć privredi i građanima u savladavanju energetske krize – već sadrži novi dug od 200 milijardi evra.
Ranije je donet i višegodišnji plan dodatnog budžeta za nemačku vojsku Bundesver u visini od 100 milijardi evra.
A paketi pomoći zbog pandemije korone, doprineli su tome da je krajem prošle godine suma nemačkih dugova već iznosila 2,32 biliona evra.
To bi na kraju Nemačku moglo da dovede u situaciju da se posle dve decenije stroge štednje, te povoljnih kamata koji su pojeftinile dugove i pomogle da sa savlada kriza evra – sada nađe u društvu velikih dužnika, među kojima su odavno i članice G7 poput Japana, Italije, a i SAD.
