Najveći problem svetske ekonomije trenutno je rast cena. U mnogim zemljama inflacija je već dvocifrena. U evrozoni sedam i po odsto, najveća od nastanka Unije. Od aprila do aprila cene su u Srbiji porasle u proseku 9,6 odsto. Reč je o uvezenoj inflaciji, kažu u Vladi, kao posledica poskupljenja hrane i energenata u svetu.
Od decembra u Srbiji je najviše poskupelo povrće, čak 30 procenata. Cena junetine skočila je za 17,5, a ribe za 17 odsto. Jednocifren rast beleže mlečni proizvodi, piletina, svinjsko meso… Samo je brašno pojeftinilo – oko pet procenata. Poskupljenja bi, kažu u resornom ministarstvu, bila daleko veća da država nije ograničila cene osnovnih životnih namirnica i goriva.
Jasmin Hodžić, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, kaže da je na taj način država zaštitila ekonomski i socijalno najranjiviju populaciju s jedne strane, a s druge strane umirila tržišne tenzije.
– Vrlo je važno da pratimo stanje cene sirovina, energenata na svetskom tržištu i kada se stabilizuju stvari na globalnom nivou, da postepeno krenemo sa ukidanjem mera kako ne bi došlo do naglog skoka cena – dodaje Hodžić.
„Dve trećine poskupljenja čini uvezena inflacija“
Sa međugodišnjim rastom cena od 9,6 procenata, Srbija je, kažu u Vladi, u boljoj poziciji čak i od nekih članica Evropske unije. Dve trećine poskupljenja kod nas čini takozvana uvezena inflacija.
Ministar finansija Siniša Mali navodi da, kada cena nafte ide gore na svetskom tržištu, to naravno utiče i na cenu goriva u Srbiji.
– Mi i dalje imamo kontrolisanu cenu goriva i dizela i benzina, cena struje se nije promenila građanima, iako i cena struje i svih energenata raste u svetu, gasa ima i sada nam slede teški pregovori sa Rusijom kako ćemo se snabdevati gasom u narednom periodu – kaže Mali.
Paolo Đentiloni, evropski komesar za ekonomiju podseća da inflacija dobija zamah od početka 2021. godine.
– U evrozoni je sa 4,6 krajem prošle godine, porasla na 6,1 u prvom tromesečju ove godine, a onda na sedam i po u aprilu. To je najviša stopa u istoriji naše monetarne unije – ističe Đentiloni.
Još u martu 11 članica Evropske unije imalo je inflaciju veću od Srbije, u čak sedam zemalja bila je dvocifrena.
Optimističnih prognoza nema, a dodatnu brigu donela je Indija pre neki dan odlukom da zabrani izvoz žitarica.
„Stiže poljoprivredna sezona, možemo se nadati stabilizaciji“
Ivan Nikolić, viši naučini saradnik Ekonomskog instituta, kaže da su izvori inflacije u Srbiji, kao i u drugim zemljama Evrope, energenti i hrana.
– Onda makar u tom delu hrane koja, podsetiću, ima najznačajniji ponder u rastu cena – čak 31 posto čine hrana i bezalkoholna pića, onda nekako moramo sa optimizmom gledati ovu godinu. Dolazi nam nova poljoprivredna sezona, prinosi će verovatno biti viši nego prošle godine. Po tom osnovu, možemo se nadati stabilizaciji cena, ako ne nižim cenama – napominje Nikolić.
Mali ukazuje da je danas možda manje važna cena, a da je važnije koliko nečega imate.
– Naša poljoprivreda je jaka. Imamo svega što je neophodno i za godinu-dve unapred, bar kada je hrana u pitanju. Sada se borimo i za energente – kaže Mali.
Ekonomska kriza izazvana pandemijom, produbljena zbog sukoba u Ukrajini je, kažu stručnjaci, možda i najveća kriza od Drugog svetskog rata, pogotovo što je neizvesno koliko će trajati.
