Bajden neće ukidati sankcije

Novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden redefinisaće američku politiku sankcija, povećavajući pritisak na neke zemlje, istovremeno olakšavajući ih za druge, izvestio je Rojters pozivajući se na više izvora za koje je rečeno da su „upoznati s njegovim razmišljanjima“.

– To neće biti ni povlačenje, ni guranje napred. Biće to prilagođavanje upotrebe sankcija – rekao je jedan izvor Rojtersa blizak tranzicionom timu.

Očekuje se da će se pregled politike sankcija održati ubrzo nakon inauguracije 20. januara, a Adevale Adeiemo, Bajdenov kandidat za zamenika sekretara trezora, trebalo bi da predvodi ponovnu procenu. Adeiemo je ranije ovog meseca najavio da će SAD nastaviti da široko koriste sankcije „kako bi pozvali loše aktere na odgovornost“.

Među entitetima za koje se navodi da će dobiti olakšice su i službenici Međunarodnog krivičnog suda koje je Trampova Bela kuća sankcionisala u septembru zbog istrage o mogućim američkim ratnim zločinima u Avganistanu.

U međuvremenu, očekuje se da će Rusija biti pogođena dodatnim sankcijama, a Bajden će verovatno slediti korake Velike Britanije i EU nakon slučaja Navaljni. Navodno rusko mešanje u predizborne akcije, kibernetički napadi i letnji izveštaji o ruskim „novčanim premijama“ za ubistva američkih vojnika u Avganistanu takođe su potencijalni razlozi zbog kojih bi protiv Moskve mogao da se sprovode dodatni embargo.

Očekuje se da će Bajden proširiti sankcije i protiv Kine, rekla je jedna osoba bliska tranzicionom timu, s novim ograničenjima na Peking zbog Hongkonga, ujgurske situacije u Sinđijangu i, „moguće zbog Tibeta“.

Severna Koreja takođe se može suočiti sa pojačanim sankcijama nakon što je Tramp, koji je uspeo da stvori lični odnos sa Kim Džong Unom, napustio Belu kuću a zamenio ga Bajden, koji je severnokorejskog lidera nazvao „siledžijom“, „tiraninom“ i „kasapinom“ i kritikovao Trampa zbog pregovora o denuklearizaciji u Koreji.

Očekuje se da će Iran biti „dilema“ za Bajdena, a prema Rojtersu, veruje se da će se poboljšati pristup te zemlje humanitarnoj pomoći, kao prvi korak ka snižavanju tenzija.

Takođe je rečeno da je Bajdenov tim zabrinut zbog prekomerne upotrebe sankcija Trampove administracije, posebno ako one podstiču zemlje pod pritiskom da stvore alternative zaobilaženju finansijskih mreža kojima dominiraju SAD.

Trampova administracija uvela je oko 3.800 sankcija od 2017. godine, oko 40 odsto više nego što je Obamina u drugom mandatu. Kritičari politike sankcija tvrde da one ne funkcionišu, zbog čega su rukovodstva pogođenih država učvrstila svoje protivljenje Sjedinjenim Državama.

SAD su dramatično proširile upotrebu sankcija u 20. veku, posebno tokom hladnog rata. Trenutno su na snazi široka ograničenja za Kubu, Siriju, Iran, Mjanmar, Severnu Koreju i Sudan, kao i za ruske, beloruske, kineske, i venecuelanske zvaničnike, entitete, preduzeća i pojedince „koji doprinose sukobu ili destabilizaciji“ u zemljama poput Jemena, Somalije, DR Konga, Centralnoafričke Republike, Obale Slonovače i Južnog Sudana.