„Spremni smo da napredujemo ka stvaranju jedinstvene evropske armije što je pre moguće. Ne za 10 godina ili za dve godine, nego sada. Najkasnije od sutra.”
Tom rečenicom španski premijer Pedro Sančez podigao je temperaturu u evropskoj politici i otvorio pitanje koje godinama deli kontinent: da li Evropi treba sopstvena, jedinstvena vojska? Ne jednog dana. Ne kroz deceniju. Ne posle beskrajnih briselskih sastanaka. Odmah.
Poruka iz Madrida zvuči gotovo kao politički alarm: Evropa, prema Sančezovom viđenju, više ne može da čeka dok svet ulazi u eru ratova, geopolitičkih potresa i neizvesnih savezništava.
Rat u Ukrajini, rastuće globalne tenzije, rasprave o ulozi NATO-a i sve glasnije pitanje koliko dugo će evropska bezbednost zavisiti od američkog kišobrana – sve je to poguralo ideju koja je donedavno delovala gotovo utopijski.
A šta zapravo znači „evropska armija”?
Nije reč samo o zajedničkim vežbama, koordinaciji ili još jednom birokratskom telu u Briselu. Prava zajednička vojska EU značila bi nešto mnogo ozbiljnije: jedinstvenu komandu, zajednički budžet, zajedničku strategiju i možda najvažnije – odgovor na eksplozivno pitanje ko odlučuje kada Evropa ide u rat.
Sančez je tako zakoračio na političko minsko polje, jer nisu sve članice EU oduševljene tom idejom. Mnoge zemlje, naročito na istoku Evrope, i dalje NATO vide kao nezamenjiv štit, a američku vojnu moć kao garanciju koju nijedna evropska struktura trenutno ne može da zameni. Jedni govore o „strateškoj autonomiji Evrope”, drugi to vide kao opasno slabljenje veza sa Vašingtonom.
Zato Sančezova izjava nije obična diplomatska fraza. Ona pogađa u samo srce evropske dileme: Da li EU želi da postane prava geopolitička sila ili će ostati ekonomski gigant koji za bezbednost i dalje gleda preko Atlantika?
Ideja o evropskoj armiji kruži evropskim hodnicima već decenijama. O njoj su govorili lideri Francuske, Nemačke i brojni evropski zvaničnici. Ali retko ko je to formulisao ovako brutalno direktno: „Ne za 10 godina… nego sutra.”
Ipak, između sna o zajedničkoj evropskoj uniformi i stvarnosti stoji ogroman zid: nacionalni interesi, različite vojske, različite doktrine, različite spoljne politike i pitanje koje može da zapali pola kontinenta – ko bi komandovao tom armijom?
Brisel? Nacionalne vlade? Poseban evropski generalštab? Dok Evropa traži odgovor, jedna stvar je jasna: Sančez više ne govori o sporoj reformi sistema. On govori o evropskoj vojsci – odmah.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
