Ajovo, šokirala si naciju – reči su Pita Butidžidža, bivšeg gradonačelnika Saut Benda i trenutno prvog u trci za protivkandidata Trampu. Ko je zapravo mladi kandidat demokrata?
Jedan od prvih milenijalaca u kandidaturi za predsednika, Pit Butidžidž postao je neočekivani predvodnik trke u okviru Demokratske stranke. Uprkos opštem rasulu na izborima u Ajovi, bivši gradonačelnik Saut Benda u Indijani za sada vodi, sa minimalnom razlikom od tek nekoliko procenata ispred senatora Bernija Sandersa.
Doskora malo poznati gradonačelnik četvrtog po veličini grada u Indijani izborio se za svoje mesto među više od 20 kandidata demokrata najviše zbog dobrih nastupa na debatama.
Javno je priznao 2015. godine da je gej, a postao je prvi pripadnik LGBT zajednice među demokratama u kandidaturi za Belu kuću.
– Razumem što nekima izgleda hrabro da se kandidujem za predsednika kao gej milenijalac i gradonačelnik sa Srednjeg zapada – rekao je Butidžidž, koji je sa 37 godina i jedan od najmlađih u trci.
Od Harvarda i Oksforda do Saut Benda i Avganistana
Butidžidž je studirao Harvardu, a postdiplomske studije završio je na Oksfordu. Posle studija postao je konsultant u firmi „Mekinzi“.
Pomalo nesvakidašnje prijavio se da služi vojsku i od 2009. do 2017. godine bio je u rezervi američke mornarice. Sedam meseci tokom 2014. godine je bio stacioniran u Avganistanu, a dostigao je čin poručnika.
Od završetka studija bio je aktivan u političkim kampanjama demokrata Džil Tompson, Džoa Dilejnija i Džona Kerija.
Gradonačelnik Saut Benda, grada od 100.000 stanovnika, postao je 2012. i na toj poziciji ostao sve do januara ove godine.
Trka za Belu kuću
Butidžidž je kandidaturu objavio u aprilu 2019. Uprkos niskim očekivanjima, stekao je priličan zamajac sredinom prošle godine tokom prvih debata i gostovanja u medijima.
Glavne stavke su mu delimična reforma zdravstvenog sistema, reforma izbornog sistema (otklanjanje elektorskog koledža) i proširivanje broja sudija Vrhovnog suda na petnaest.
Iako je načelno odbio da finansira kampanju na uobičajen način, Butidžidž ipak značajan novac dobija donacijama uticajnih, moćnih i bogatih ljudi.
Na spisku donatora ima više od pedeset milionera.
Ful-haus u Ajovi
Butidžidž se veoma pametno postavio pred početak izbora. Napustio je prvobitnu poziciju o potpunoj reformi zdravstvenog sistema, čime se udaljio od stavova senatora Bernija Sandersa i približio poziciji bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena.
Računajući da će, za razliku od Bajdena, dobro proći u Ajovi odlučio je da ide na sve ili ništa. Uložio je veći deo novca koji je prikupio i isplatilo se.
Bajden je završio četvrti, a Butidžidž u tesnoj trci na prvom mestu. Tako se postavio kao primarni izbor svim umerenim glasačima, ali i finansijerima kojima se uopšte ne dopada zamisao da levičar poput Sandersa bude kandidat Demokratske stranke.
Ipak, nije izbegao kritike zbog činjenice da je njegova kampanja prethodnih meseci donirala 42.500 dolara firmi koja je razvila problematičnu aplikaciju za brojanje glasova korišćenu u Ajovi. Osim toga, mnogi se pitaju kako je Butidžidž mogao da zna da je pobedio, objavljujući tu informaciju na Tviteru skoro 12 sati pre izlaska zvaničnih podataka.
Izbori u Ajovi su, najblaže rečeno, bili katastrofalno vođeni, ali je Butidžidž iz njih iscedio sve. Uprkos dobrom rezultatu, međutim, i dalje se smatra autsajderom za osvajanje kandidature Demokratske stranke.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
