Svaki trofej koji Novak osvoji izaziva reakciju publike, na ovaj ili onaj način. Ipak, nešto manje simpatija je izazvao kod publike sa američkog kontinenta.
Iako Đoković i njegovi trofeji ne mare preterano za to, poštovaocima belog sporta, posebno onim iz Srbije, nije jasno kako je moguće da nepoštovanje prvog reketa sveta i dalje traje. Zanimljiv osvrt na tu temu stiže od Đoša Levina, novinara američkog portala „Slejt“, koji je objavio tekst naslovljen „Novak Đoković će osvojiti sve osim naših srca“, u kome navodi sledeće:
– Nijedno finale grend slema se nije odlučivalo u taj-brejku u petom setu, delom zbog tradicije (Vimbldon je uveo 12-12 taj brejk u finalnom setu tek ove godine, verovatno iz straha da će Džon Izner preminuti na travi) a delom zbog slučajnosti (Ju Es open ubacio je odlučujući taj-brejk još 1970. Muškim finalistima nikada nije bio potreban). Dodatno, nijedan grend slem meč bilo koje sorte nije doveo do rezultata 13-12 u petom setu. Uprkos svim tim kuriozitetima Đokovićeve pobede nad Federerom ( 7:6 (5), 1:6, 7:6 (4), 4:6, 13:12 (3)), rezolucija nedeljnog meča bila je iznenađujuće poznata. Nikada se nije desilo da ovako neisvestan meč ima oko sebe toliki osećaj izvesnosti. U slučaju da ste gledali polufinale US Opena 2010. godine, oprošteno vam je ako ste pomislili da nikada više nećete videti bilo šta poput toga. Federera je jedan poen delio od finala protiv Nadala. Dok je publika slavila svaku Đokovićevu servis grešku, Novak je spasao dve meč lopte sa dva ogromna forhend vinera, pa je „slomio“ Federerovu servu i izvojevao pobedu od 7:5 u odlučujućem setu. „Danas sam zatvarao oči tokom forhenda za pobedu i samo udarao“ rekao je Đoković, nazvavši ovaj meč „jedan od onih mečeva koji će se pamtiti ceo život“. Federer je svoj poraz definisao kao „poprlično razočaravajuć.
Federer je tokom najdužeg muškog finala u istoriji Vimbldona bio bolji u skoro svakom statističkom parametru. Dvadesetostruki osvajač grend slemova je imao više asova, manje duplih greški, i bolji procenat na prvoj servi: Osvojio je više poena na svoju prvu i drugu servu; osvojio je veći broj neto poena, završio je više brejk lopti u svoju korist, imao je više vinera, te je imao kako više gemova (36:32) tako i više poena (218:204) od svog rivala. Ključno je pomenuti i poene u taj brejku, gde je Novak bio bolji sa 21:12. Mora se napomenuti da je veliki broj ovih 21 poena stigao putem velikodušne Federacije Rodžer Federer. On je servirao 5-3 u taj brejku u prvom setu kada je imao jednu od svojih najgorih sekvneci od četiri poena u celom meču.
U slučaju da ste gledali polufinale Ju Es opena 2010. godine, oprošteno vam je ako ste pomislili da nikada više nećete videti bilo šta poput toga. Federera je jedan poen delio od finala protiv Nadala. Dok je publika slavila svaku Đokovićevu servis grešku, Novak je spasao dve meč lopte sa dva ogromna forhend vinera, pa je „slomio“ Federerovu servu i izvojevao pobedu od 7:5 u odlučujućem setu. „Danas sam zatvarao oči tokom forhenda za pobedu i samo udarao“ rekao je Đoković, nazvavši ovaj meč „jedan od onih mečeva koji će se pamtiti ceo život“. Federer je svoj poraz definisao kao „poprlično razočaravajuć.“
Godinu dana kasnije, Federer i Đoković ponovo su se sreli u polufinalu. Federer je opet imao dve meč lopte, ovaj put tokom svoje serve. Pre Rodžerove prve serve, publika je urlala 20 sekundi bez prestanka. Komentator je ovo stanje opisao kao „blizu“ histerije. Dok se Đoković neprestano pućio i klimao glavom, izgledajući kao kapetan podmornice koga nimalo ne dotiče činjenica da mu je plovilo puno vode. Đoković je potom prestao da klima glavom i odalamio lopticu za jedan od najvećih udaraca u istoriji, poslavši neodbranjivu paralelu preko terena koja je jedva bila vidljiva ljudskom oku. Đoković je sledeći poen osvojio na Federerovu grešku, osvojivši gem, pa i set, sa 7:5. Ali vratimo se njegovom forhend vineru. Posle meča, Federer je ovaj udarac nazvao „srećnim“, ustručivši se čak da ismeva Đokovićevo zatvaranje očiju tokom udarca. „Ja nikad ne igram tako. Kako možeš da odigraš tako kada je u pitanju meč lopta?“. Đoković nije ustukao, dodavši da „Ja to radim tokom meč lopti. Izgleda da šljaka.“
Tri godine ranije, Đoković je bio žrtva Federerovog „tvinera“ na Ju Es openu – udarac koji je, gledajući koji je teren i koji su uslovi bili u pitanju, takođe jedan od najbitnijih u istoriji ovog sporta. Publika na stadionu „Artur Eš“ je ovaj udarac doživela kao dar teniskih bogova. Đokovićev forhend iz 2011. je bio poklon koji niko nije tražio. Publika na Artur Ešu je, kao što je i praksa kada igra Federer, bila protiv njega. Đoković je podigao ruke, istovremeno i kao molbu i kao najavu svojih namera. Tražio je da bude voljen i zahtevao je da bude poštovan, kako na taj dan, tako i u godinama koje su usledile.
Đoković nikada neće uživati obožavanje navijača kakvo uživaju Nadal i Federer (posebno Federer). On je uvek bio treći trkač u dvoljudnoj trci. Uvek su ga doživljavali kao „mirođiju“ u čorbi Nadala i Federera, tako da ga niko (van Srbije) nije doživljavao kao heroja. Uprkos tome, u presudnim momentima, sa najvećim ulozima i na najsvetlijim binama, Đoković je uvek najbolji što može biti.
Đokoviću se, sa druge strane, morao odati počast za „čisti tenis“ koji je odigrao kada Federer to nije mogao. Finalni taj brejk kome je prethodio nervozni peti set u kome su oba tenisera dvaputa lišili protivnika serve, doneo je Đokovića u ulozi agresora. Naterao je Federera da greši dok je on dao dva vinera. Tokom meč lopte, Federer je podbacio sa forhendom i Đoković je osvojio svoj šesnaesti grend slem. U muškoj konkurenciji, Đokovićevih 16 grend slemova kaskaju isključivo za Nadalovih 18, odnosno Federerovih 20 titula. Moglo je, a možda i trebalo, da bude 15,18 i 21 da je Federer uspeo da pretvori jednu od meč lopti u svoju duboko u petkom setu. Federer je zaradio te poene asom na servis liniji, udarcem koji je naveo nekoliko navijača da skoče na noge. Kamera je istakla Federerovu ženu Mirku, koja je držala glavu u rukama. Ne zna se da li je u tom trentuku razmišljala o finalima Ju Es opena iz 2010-te i 2011-te. Dva poena kasnije, bilo je teško razmišljati o bilo čemu drugom.
Đoković je osvojio sledeća dva poena (što je bilo neuporedivo teže nego što ova rečenica pokazuje), tako da je posle toga njegova pobeda delovala osigurano (iako to ni približno nije bila). „Bio sam jedan poen udaljen od poraza“ Đoković je rekao posle meča. „U ovakvim momentima trudim se da nikada ne izgubim veru u sebe, da ostanem sabran i da se fokusiram na vraćanje lopte.“ Federer je svoj poraz nazvao „neverovatnom propuštenom prilikom“. Ovo je bio prvi put od 1948. da je muškarac držao ovakav poen u svojim rukama na Vimbldonu i izgubio.
Tokom Federerove konferencije za štampu, Rodžer je dao svoje mišljenje o tome da li će ova pobeda učiniti Đokovića većim mezimcem navijača: „Morate da izađete na ulicu i da pitate narod“, Rekao je Federer, dodavši da svaki trijumf pripomaže Đokovićevom slučaju. Realnost ipak slika drugačiji pejzaž. Kao što je Loren Kolins istakla tokom pravljenja Novakovog profila za Nju Jorker 2013. godine, „paradoks Đokovićeve karijere je takav da što više pobeđuje, to ga manje ljudi voli, barem medju onima koji se još uvek pridžavaju binarnog modela perpetuiranog Federerom i Nadalom. Tajming je sve, a Đoković će zbog svog lošeg tajminga (odnosi se na njegov početak karijere) zauvek ostati autsajder.“
Đoković je na Centralnom terenu u nedelju delovao udobno sa svojim statusom u tenisu, kao i sa samim sobom. Nije morao da mlatara divljački kako bi spasao te meč lopte, a kad bi ih spasao nije sarkastično aplaudirao ili stavljao ruku na uvo. Njegovo najbolje izdanje je bilo i više nego dovoljno dobro, slagali se navijači sa tim ili ne. „Kada publika skandira Rodžeru, ja čujem Novak“ rekao je Đoković posle meča. Dok su se novinari propisno nasmejali ovoj izjavi, on se nije šalio. „Zvuči komično, ali stvarno je tako. Pokušavam sebe da ubedim da je tako.“
Dok god Federer bude igrao, stanje u tenisu će biti takvo. Novak Đoković nikada neće biti favorit navijača, ali će zato na terenu, uvek, ali uvek, biti – piše u izveštaju američkog novinara.
