Nemački političari često govore da „rad mora da se isplati“. Ali, sve više zaposlenih s punim radnim vremenom zavisi od pomoći države. Novo povećanje minimalca neće doneti promene.
Kancelar Fridrih Merc prošle nedelje je izašao za govornicu Bundestaga kako bi, u svom tipično direktnom stilu, izneo stav vlade o, kako je rekao, jednom od sledećih velikih prioriteta svoje vlade: nameri da reformiše naknadu za dugotrajno nezaposlene – što se u Nemačkoj zove „Bürgergeld“ (građanski dohodak).
Izrekao je i poznatu frazu o radu za kojom često posežu konzervativci: rad, tvrdi, mora da se isplati. Merc, kako je rekao, želi da obezbedi da građani u Nemačkoj ponovno mogu da postanu svesni toga da se njihov trud isplati i mora ponovo da se primenjuje načelo po kojem je plata povezana s učinkom.
„Građanski dohodak“ je uvela prošla socijaldemokratsko-zeleno-liberalna vlada i od tada se nalazi na udaru Mercovih demohrišćana (CDU/CSU) koji smatraju da se radi previsokoj naknadi koja zapravo i ne podstiče one koji je dobijaju da se zaposle jer im to ne bi značilo i više prihode.
Ali, Mercovu izjavu donekle je oslabila statistika objavljena nekoliko dana ranije: u 2024. godini oko 826.000 zaposlenih zavisilo je od socijalnih naknada, odnosno od „građanskog dohotka“.
To znači da je tih ljudi više za oko 30.000 u odnosu na 2023. godinu – prvi put da se broj zaposlenih osoba koje primaju dodatnu pomoć povećao od 2015. kada je u zemlju ušlo više od milion izbeglica iz Sirije.
To je, možda ne slučajno, bila i godina kada je Nemačka uvela prvu osnovnu minimalnu platu. I tada je više od milion radnika i dalje zavisilo od državne pomoći, a taj broj se otada kontinuirano smanjivao. Te dodatne naknade državu su 2024. koštale gotovo sedam milijardi evra, osetno više nego 5,7 milijardi koje je država za te svrhe isplatila 2022. godine.
Vlada je te podatke obznanila na zahtev poslanika Cema Incea iz opozicione stranke Levica, koji je za DW izjavio: „Neprihvatljivo je da stotine hiljada ljudi zavisi od državne pomoći uprkos tome što su zaposleni. To znači da poreskim novcem podržavamo niske plate i održavamo eksploataciju rada.“
Povećanje minimalne plate
Ince veruje da ti podaci pokazuju da je minimalna plata u Nemačkoj jednostavno suviše mala. Iako ju je prethodna vlada znatno povisila i to na 12 evra početkom 2023, otada je povećana samo minimalno, na trenutnih 12,82 evra po satu.
Prošle nedelje Državno povereništvo za određivanje minimalne plate, koje se sastoji od predstavnika udruženja poslodavaca i sindikata, objavilo je da će se minimalna plata povećati u dve faze: na 13,90 evra 1. januara 2026. godine, a zatim na 14,60 evra godinu dana kasnije. To je manje od 15 evra od onog što je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), manji partner u demohrišćansko-socijaldemokratskoj vladi Fridriha Merca, navela kao cilj.
Helena Štajnhaus, osnivačica kampanjske grupe „Sanktionsfrei“ (Bez sankcija), koja podržava ljude koji žive od naknada, kaže da ova mala povećanja minimalca nisu pratila rast stanarina i troškova života u poslednjih nekoliko godina. Tak je npr. prosečna najamnina stana u Nemačkoj porasla prošle godine za 4,7 odsto, a u Berlinu čak za 8,5 procenata.
– Rekla bih da je to odgovor na pitanje zašto sve više ljudi mora da nadopunjava svoje prihode, jer minimalna plata, čak i kada se radi puno radno vreme, ne pokriva ono što bi trebalo da pokriva – kaže Štajnhaus.
Problem rada sa skraćenim radnim vremenom
Međutim, neki ekonomisti tvrde da visina minimalne plate ima malo veze s brojem zaposlenih osoba kojima je potrebna državna pomoć kako bi podmirili troškove života.
– Treba ukazati na to da većina tih ljudi i ne radi puno radno vreme. Većina njih je na daljem usavršavanju ili radi skraćeno radno vreme – kaže Holger Šefer, viši ekonomista za tržište rada u Nemačkom ekonomskom institutu u Kelnu (IW).
„Minimalna plata im tu neće pomoći, jer razlog zbog kojeg ti ljudi ne mogu da žive od svojih prihoda nije niska satnica, već mali broj radnih sati.“
Brojke to potvrđuju: prema najnovijim podacima Savezne agencije za zapošljavanje, od 826.000 radnika koji primaju naknade, samo oko 81.000 njih radi puno radno vreme.
Čak je i socijaldemokratska ministarka rada i nova kopredsednica te stranke, Berbel Bas, nedavno upozorila na problem masovnih prevara vezanih uz smanjeno radno vreme i državne nadoknade.
Posrednici masovno dovlače radnike iz siromašnijih zemalja EU, poput Rumunije i Bugarske, zapošljavaju ih na skraćeno radno vreme i minimalnu satnicu, i onda od države ubiru nadoknade koje se isplaćuju ako ljudi radom ne mogu da pokriju egzistencijalni minimum. To je trik, jer građani EU ne mogu samo tako da dođu u Nemačku i zatraže socijalnu pomoć, ali u ovom slučaju se oni vode kao zaposleni pa se to na njih ne odnosi.
To, međutim, nije opravdanje za niske plate, insistira na svom narativu opozicioni poslanik Ince. „Činjenica je: trenutna minimalna plata je plata siromaštva! Poslodavci tu ne mogu da se izvlače“, zaključuje.
– Broj ljudi koji primaju dodatne naknade u velikoj meri zavisi od niskih plata. Jedan od mojih nedavnih upita pokazao je da ni ljudi koji rade puno radno vreme za minimalnu platu ne mogu sebi da priušte pristojan smeštaj u polovini velikih nemačkih gradova i zavise od finansijske podrške – tvrdi poslanik Levice.
Porast siromaštva
U svakom slučaju, kako naglašava Štajnhaus, razlog zbog kojeg mnogi rade samo na pola radnog vremena jednostavan je: imaju decu ili druge članove porodice o kojima moraju da se brinu, a u mnogim nemačkim gradovima nedostaje infrastruktura za brigu o deci. Institut IW prošle godine je izračunao da 306.000 dece mlađe od tri godine u Nemačkoj nema mesto u jaslicama ili vrtiću, iako na to imaju zakonsko pravo.
Studija Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB) iz 2021. pokazala je da što radnici imaju više dece, to je veća verovatnoća da će im biti potrebna državna pomoć. Ince, poslanik Levice, tvrdi da bi veća ulaganja države u povećanje broja mesta u dečjim vrtićima „omogućila mnogim ljudima da izađu iz zamke rada sa skraćenim radnim vremenom“.
Uprkos svemu, Šefer smatra da povećanje minimalne plate nije rešenje i da bi moglo da ima suprotan efekat. „Situacija bi mogla da se pogorša ako preduzeća smanje potražnju za radom zbog većih troškova“, ocenio je za DW.
Na probleme koje bi sa sobom mogao da donese novi minimalac upozorili su i poljoprivrednici koji su poručili da sezoncima ne mogu da plaćaju nemačku minimalnu satnicu.
Štajnhaus ne veruje u te argumente. „Udruženja poslodavaca iznose taj argument već deset godina, ali u tih deset godina to se nije nijednom pokazalo kao tačno“, rekla je.
„Naravno, postoje neke firme kojima je teško kad se minimalna plata poveća, ali mnoga preduzeća profitiraju od činjenice da mogu jeftino da zapošljavaju ljude.“
Kancelar i reforma socijalne pomoći
Ekonomista Šefer takođe veruje da je nedavni porast broja građana kojima je potrebna pomoć kako bi preživeli relativno mali i da je opšti silazni trend od 2015. i dalje prisutan. Prošlogodišnji rast, tvrdi, verovatno ima više veze s opštim ekonomskim uslovima na tržištu rada.
Kancelar Merc će, u međuvremenu, verovatno nastaviti sa svojim planovima reforme sistema naknada za nezaposlene kako bi više ljudi ušlo na tržište rada, čak i ako će nekima od njih ipak biti potrebna državna pomoć.
„Nažalost, Mercovi argumenti o radu idu u pogrešnom smeru“, smatra Štajnhaus. „Kad kaže: ‘rad mora da se isplati’, on misli da treba smanjiti naknade za nezaposlene. Ali, minimum potreban za život ne zavisi od toga koliko zarađuju siromašni radnici. Oni bi trebalo da zarađuju više, tu nema sumnje. A jednostavno smanjivanje pomoći je kontraproduktivno i stvara konkurenciju među najsiromašnijima.“
