Cene u Nemačkoj rastu kao što nisu skoro tri decenije. Osetno su skuplji grejanje, benzin i hrana. To ima veze sa cenom energenata i većom potražnjom kako pandemija popušta. Ali, da li će visoka inflacija postati sudbina?
U septembru su cene u Nemačkoj porasle čak 4,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To je prvi put da je inflacija, tako posmatrana, prešla četiri odsto još od 1993. godine, saopštio je Savezni zavod za statistiku.
Vetar u leđa jakoj inflaciji daje skok cena energenata, ali to nije jedino. Stručnjaci pominju i podizanje poreza na dodatu vrednost (PDV) za neke proizvode, kao i zastoj u globalnoj isporuci robe, ali i gužvu koja nastaje u lukama, piše DW.
Potrošači u Nemačkoj će ipak najdublje morati da zavuku ruku u džep kako bi im stanovi ove zime bili topli.
Četvrtina domaćinstava se greje na naftu, a to će biti čak 76,5 odsto skuplje nego pre godinu dana. Doduše, ni ta cena od prošle godine nije bila normalna – tada je cena barela sirove nafte bila maltene na istorijskom minimumu zbog pandemije i ekstremno smanjene potražnje.
Od ove kalendarske godine pak uvedena je i taksa na emitovanje ugljen-dioksida od 25 evra po toni tog štetnog gasa. To svakako pogađa naftu i preliva se na cenu.
Grejanje na gas, koje koristi polovina domaćinstava u Nemačkoj, u septembru je bilo skuplje za 5,7 odsto, ali nije isključeno da će biti još skuplje jer divlja cena tog energenta na slobodnom tržištu.
– Potrebna je podrška takozvanim energetski siromašnim domaćinstvima, koja nisu u stanju da pokriju troškove energije – kaže Leonora Holing, predsednica Saveza potrošača energije. Ona zahteva da država doplaćuje grejanje siromašnima, kao i da zabrani da se oni isključuju sa mreže ukoliko ne mogu da podmire troškove.
Zagađivanje životne sredine košta
Prema automobilskom savezu ADAC, cene goriva na pumpama „koketiraju s istorijskim rekordom“. Poslednji nedeljni presek koji daje taj savez u utorak (12. oktobar) pokazao je da je dizel prosečno koštao 1,526 evra za litar, a super E10 čak 1,647 evra po litru. Ne nazire se kraj tom poskupljenju.
I tu su razlog poskupljenja sirove nafte, ali i dažbina zbog ugljen-dioksida koja znači šest do osam centi skuplji litar goriva nego ranije. Gerhard Hilebrand iz ADAC poziva buduću vladu Nemačke da „batali igranje s idejom da još brže poskupi cena CO2“.
Naime, za sada je planirano da dažbina po toni ugljen-dioksida sa 25 evra ode na 55 evra do 2025. godine. To bi značilo još sedam do devet centi po litru goriva, bez obzira na kretanje cene sirove nafte.
Prema Statističkom zavodu, Nemce su u septembru sačekale i rekordne cene hrane (porast od 4,9 odsto u odnosu na septembar 2020. godine). Najveći rast zabeležen je kod povrća (9,2 odsto), jestivih ulja (6,4), mlečnih proizvoda i jaja (5,5), kao i mesa i prerađevina (4).
U rastu cena se krije jadac iz Kine. Naime, inflacija bi mogla da ostane pravilo jer mnogoljudna dalekoistočna zemlja ima sve brojniju srednju klasu. „Sa tamošnjim rastom zarada porasla je i potražnja za kvalitetnim životnim namirnicama poput mesa, piletine, ribe i mlečnih proizvoda, i s tim domaća (nemačka) proizvodnja ne može da održi korak“, kaže Sabrina Jakobs iz kuće za ulaganja Inside Investements.
U prevodu, evropski poljoprivrednici sada imaju ogromno kinesko tržište koje suvim zlatom plaća proizvode, pa nužno rastu cene u Evropi.
Bicikli sve skuplji, kao i građevinski materijal…
Poskupheli su automobili (6,3 odsto), ali ne čudi što su još snažnije, naime za 7,7 odsto, poskupeli – bicikli. DW je već pisao kako je pandemija u Nemačkoj izazvala pomamu za dvotočkašima i da se, zbog kašnjenja sirovina iz Kine, i po nekoliko nedelja ili meseci čekalo na nove – i uglavnom prilično skupe – bicikle.
Razlog za bum na tržištu bicikala je što su ljudi, iz straha od zaraze ili zabrana, počeli manje da se oslanjaju na javni prevoz. Iz sličnog razloga – kako bi izbegli kolektivni smeštaj na odmoru – Nemci su „odlepili“ za kamperskim vozilima čija je cena otišla za 8,1 odsto.
Oseća se i rast cena građevinskih proizvoda (6,1 odsto), posebno parketa i laminata (7,6), građevinskog materijala i stolarije (6,1). Kako u globalnoj ekonomiji sve ima veze sa svim, čak i kada to zvuči bizarno, tako razlog skoka cene nije samo pojačana gradnja nakon pandemijskog šoka, već i poskupljenje drveta zbog požara u Kaliforniji ili napada gamadi na šume u Kanadi.
Konačno, poskupele su i usluge i to za 2,5 odsto u odnosu na period od prošle godine. Ali tu su razlike veoma velike, pa su tako negde cene ostale iste, a negde znatno otišle nagore. Na primer, vozači plaćaju popravke i servis 5,4 odsto više, a toliko su poskupeli i domovi za stare. Odlazak u restoran ili šišanje za žene poskupeli su za 3,7 odsto.
Jedini razlog za radost imaju oni koji su putovali. Cene organizovanih putovanja pale su za skoro deset odsto.
Inflacija u normali od iduće godine?
Stručnjaci veruju da snažan rast cena neće potrajati u idućoj godini. „Povratak na red veličine od dva odsto očekujemo sredinom sledeće godine“, kaže Sebastijan Dulijen iz Instituta IMK. Sada je potražnja eksplodirala posle meseci zastoja zbog korone, ali to ne može da traje večno, kažu ekonomisti.
U četvrtak je pet ekonomskih instituta predstavilo prognozu prema kojoj će ukupna godišnja inflacija ove godine biti tri odsto, iduće 2,5 odsto, a 2023. godine svega 1,7 odsto.
Ali, prema analizi ovih instituta, postoje barem dva rizika. Prvi je da narod počne da istresa slamarice i troši mnogo više nego do sada. Naime, ušteđevine fizičkih lica porasle su kao nikad, jer tokom pandemije vlada nesigurnost pa se štedi, a tokom lokdauna i nema gde da se troši. Ako potrošnja krene odjednom, cene će skočiti.
I drugo, govori se o takozvanoj spirali rasta plata i cena. Zbog toga što Nemačkoj nedostaje radne snage na svakom koraku, cena rada raste, a nije isključeno da iduća vladajuća koalicija uvede minimalnu satnicu od 12 evra bruto (trenutno je 9,6 evra). To znači više kupovne moći, a to obično nosi i poskupljenja.
Ali, malo koji radnik bi se žalio što je recimo ulje pet odsto skuplje, ako to znači da mu je plata deset odsto viša, zaključuje Dojče vele.
