U Sloveniji od 1. januara 2026. godine delimično će stupiti na snagu novi zakon koji predstavlja pravu revoluciju na tržištu rada.
Osim što predviđa povećanje naknada za nezaposlene i učesnike javnih radova, kao i lakši pristup tržištu rada za mlade, studente i penzionere, zakon će omogućiti i radnicima koji se približavaju penziji da smanje svoju radnu obavezu.
Konkretno, radnici stariji od 58 godina, kao i oni sa najmanje 35 godina radnog staža, moći će praktično da biraju: da petak imaju slobodan, da vikend produže, ili da rade skraćeno – po šest sati dnevno. Ovo je potvrdilo Ministarstvo za rad, porodicu, socijalna pitanja i jednake mogućnosti za slovenačke medije. Ministarstvom rukovodi Luka Mesec iz partije Levica, koja pruža manjinsku podršku vladi Roberta Goloba. U toku je izrada podzakonskih akata koji će omogućiti sprovođenje ovih novih pravila.
Model nazvan 80-90-100 predviđa: radno vreme od 80%, platu od 90% i pune doprinose kao da se radi 100%. Ova ideja delimično preuzima iskustva Islanda, Irske i Nemačke, gde su slični modeli doveli do pozitivnih rezultata: veće produktivnosti, manje izostanaka i bolje efikasnosti. U Sloveniji su već sprovedeni pilot-projekti u tehnološkim firmama, koji su pokazali slične rezultate.
Iz Ministarstva rada navode da će, ako se promene pokažu uspešnim, krenuti i korak dalje u liberalizaciji radnih propisa. Do kraja 2028. godine moguće su i dodatne promene: dodatak za rad subotom, obavezni božićni bonus za sve zaposlene i uvođenje radne nedelje od 38 sati.
Više novca za nezaposlene, bolji uslovi za studente i javne radnike
U okviru prve faze zakonskih izmena predviđene su i dodatne mere. Nezaposleni u Sloveniji od 2026. godine dobiće više novca kroz naknade. Maksimalni iznos koji će nezaposleni primati tokom prva tri meseca nakon prestanka radnog odnosa iznosiće 130% prosečne bruto minimalne zarade, što trenutno premašuje 1.660 evra. Ako ni nakon tri meseca ne pronađu posao, sledi naknada od 110%, zatim 100%, a na kraju 70% prosečne bruto minimalne zarade.
Značajne promene i povećanja predviđena su i za učenike, studente i učesnike javnih radova. Oni će imati veće minimalne satnice i bolje uslove rada. Planirani su i posebni podsticaji za zapošljavanje osoba starijih od 59 godina – do 40% mesečne neto naknade. Ova kategorija građana dobiće pravo i na više dozvoljenih sati povremenog i privremenog rada.
Penzionerima se mesečni limit rada povećava sa 60 na 85 sati, čime se proporcionalno povećava i maksimalni godišnji prihod koji mogu ostvariti po tom osnovu.
Ministarstvo finansija zabrinuto zbog budžetskog opterećenja
Usvajanju ovog zakona prethodili su dugotrajni pregovori sa socijalnim partnerima, ali je zakon na kraju donet po hitnom postupku, jer je njegovo usvajanje bilo povezano sa povlačenjem 140 miliona evra iz evropskih fondova.
Međutim, Ministarstvo finansija, na čijem čelu je dugogodišnji menadžer i bivši direktor „Adrija ervejza“ Klemen Boštjančič, izrazilo je rezerve u vezi sa finansijskim opterećenjem koje ove mere donose. Ukupan trošak za državni budžet procenjuje se na preko 40 miliona evra, pa će podzakonski akti koji regulišu tržište rada biti donošeni postepeno, do kraja 2028. godine – ako, naravno, vlada levog centra opstane do tada.
