Stevo Grabovac, dobitnik 70. nagrade nedeljnika NIN za najbolji roman u prošloj godini, odrastao je i školovao se u nekadašnjem Bosanskom Brodu, a rođen je preko Save, u Slavonskom Brodu. U hotelu Oniks u Brodu, na severu Republike Srpske, nedavno je gostovao sa Borisom Maksimovićem, osnivačem izdavačke kuće Imprimatur iz Banjaluke koja je štampala njegov nagrađeni roman „Poslije zabave“. Pisca i izdavača pozdravilo je burnim aplauzom više od 200 posetilaca.
Ideja iz zavičaja
Stevo Grabovac i predstavnik izdavača su posetiocima dočarali kako je nastao roman, ali i kako je prva njegova knjiga izazvala pažnju čitalaca i književne kritike. U ime organizatora ovog susreta Brođana sa laureatom Ninove nagrade goste i prisutne pozdravili su Ljiljana Marijanović, direktorka Narodne biblioteke „Branko Ćopić“, i Goran Vukojević, direktor Turističke organizacije Brod, i načelnik opštine Zoran Vidić. Grabovac je rekao da se posebno dobro oseća u svom gradu i podsetio da je ideju da napiše roman „Poslije zabave“ dobio upravo u Brodu 2005. godine.
– Želeo sam ispričati priču o zločinu koji se desio u okolini Broda, ali roman nije priča ni o tom zločinu ni o samom pisanju, iako se zločin nalazi u središtu radnje, a govori se o sudbinama ljudi koji su neposredno ili posredno povezani s tim događajem kroz određeni vremenski niz. Za roman kažu da je pisan jednostavnim jezikom, a ja potvrđujem da mi je namera bila da pišem onako kako govorim. Volim da kažem da pišem na starinski način. Roman sam pisao nekoliko godina, a od prvobitnih 800 strana sadržaj sam prepolovio na 400 – naglasio je Grabovac.
Saga o porodici
Osnovu romana, prema rečima Grabovca, čine priča o porodici, odrastanju i pisanju, a tri su „glavna“ lika: piščev otac, pisaća mašina i pas. Sve to i dosta drugih detalja čini celinu priče romana „Poslije zabave“.
– Zna se da posle zabave dolaze mamurluk, trežnjenje, glavobolja, mučnina. To je priča o generacijama koje su stasavale u ratu i onom što se dešavalo posle rata – nenormalnog života i pokušaj da se živi normalno. Tih godina pričalo se da sinovi visokih oficira provode život uz stalne zabave, i to u većim i manjim gradovima. Oni su „partijali“ 24 sata, a znamo šta se desilo posle toga: krvavi rat, raspad države u koju su, navodno, svi verovali i tragedije. Ovaj roman se bavi upravo onim što je bilo posle svega – ističe Stevo Grabovac.
On je dodao da mu još zvoni telefon kada su ga pozvali iz Redakcije NIN da mu saopšte da je dobio nagradu za najbolji roman, ali i da se teško nosi sa teretom popularnosti, obavezama, intervjuima, novinarima, promocijama, ali se nada da će se „posle mojih pet minuta“ pogasiti svetla i da će on ponovo biti prepušten sam sebi i pisanju. Posle promocije posetioci su u dugom redu čekali, i družili se uz koktel.
Otac glavni lik
Piščev otac je jedan od glavnih likova romana, a Stevo kaže da ga je poznavao veliki broj Brođana. On je po sećanju autora romana bio čovek koji je svakodnevno sedeo i pisao na pisaćoj mašini.
– Moj otac je pisao molbe, žalbe, tužbe, zahteve, pa i privatna pisma drugim ljudima. Neke od njegovih priča za mene su bile fantastične i često sam mislio da su izmišljene. On je napisao roman koji nikad nije objavljen jer nije prihvatio sugestiju izdavača. Pisao je pesme koje su objavljivale novine, a sve je radio na pisaćoj mašini za koju se govorilo da je poklon Moše Pijade – seća se Stevo Grabovac.
Sudbina malih izdavača
Boris Maksimović je u ime izdavača Imprimatur iz Banjaluke rekao da je za njih književno stvaralaštvo Steve Grabovca bilo veliko iznenađenje i nesvakidašnji slučaj.
– Neobično je da prvi roman „Mulat albino komarac“ Steve Grabovca 2019. godine uđe među pet najboljih u izboru za roman godine NIN, a drugi „Poslije zabave“ dobije nagradu NIN – rekao je Maksimović.
Voljen u rodnom gradu
Direktorka Javne ustanove Narodna biblioteka „Branko Ćopić“ u Brodu Ljiljana Marijanović je istakla da kod čitalaca vlada veliko interesovanje za oba romana Steve Grabovca.
– Mi smo od maja prošle godine, kada je bilo prvo predstavljanje romana „Poslije zabave“ u Brodu, svedoci da je raslo zanimanje publike za ovaj, ali i prvi roman – rekla je Ljiljana Marijanović.
