Američki predsednik Donald Tramp, koji se ponosi svojim pregovaračkim veštinama, na pragu je sklapanja sporazuma koji bi Sjedinjenim Američkim Državama omogućio preferencijalni pristup ukrajinskim retkim mineralima, piše portal „Politiko“.
Ali, na kraju bi mogao da dobije manje od onoga što je očekivao. Procenjene vrednosti ukrajinskih retkih minerala zasnivaju se na zastarelim sovjetskim podacima koji nisu uzeli u obzir izvodljivost i troškove njihovog iskorišćavanja.
Prema poslednjem nacrtu sporazuma, na koji se poziva ukrajinski list „Economic Pravda“, Kijev bi uplatio 50 posto prihoda od državnih prirodnih resursa u fond koji bi ulagao u Ukrajinu. Zauzvrat ne bi dobio američke bezbednosne garancije i SAD bi, bar na papiru, trebalo veoma dobro da zarade.
Prema Ukrajinskom ministarstvu za prirodne resurse i životnu sredinu, Ukrajina poseduje oko pet posto svetskih zaliha kritičnih retkih minerala, uključujući grafit, litijum, titanijum, berilijum i uranijum.
Koliko minerala Ukrajina zaista ima?
Ti resursi potrebni su za baterije, radarske sisteme i oklopna vozila, ključne u odbrambenoj i tehnološkoj industriji i značajno bi smanjili američko oslanjanje na kineske minerale.
No, u praksi, koliko zapravo Ukrajina ima minerala i dalje je nepoznanica.
Mada Ukrajina tvrdi da ima više od 20.000 potvrđenih ležišta, samo približno 8.000 njih ocenjeno je iskoristivim. Manje od polovine bilo je u procesu iskorišćavanja pre početka ruske invazije pre tri godine.
Procenjene vrednosti tih ležišta uglavnom se zasnivaju na sovjetskim ispitivanjima sprovedenim većinom između 1960-ih i 1980-ih. Informacije, često nepotpune, razasute su širom države i još se digitalizuju. Većina je zapečaćena otkako je predsednik Vladimir Zelenski uveo ratno stanje na početku rata.
Čak i da se potvrdi postojanje vrednih ležišta, njihovo vađenje potrajalo bi dugo i bilo bi jako skupo. Ukrajinski geološki institut procenio je trošak iskorišćavanja deset najvećih ukrajinskih ležišta na 15 milijardi američkih dolara, uključujući izgradnju rudnika, kamenoloma i 20-ak novih postrojenja za preradu.
Jedno od tih polja je Novopoltavske, koje Ukrajinski geološki institut opisuje kao „jedno od najvećih” ležišta retkih minerala na svetu. Njegov razvoj zahtevao bi ulaganja od 300 miliona američkih dolara. U drugom izveštaju Ukrajinskog geološkog instituta ta se lokacija opisuje kao „relativno teška” zbog rizika od poplava i odrona.
I nisu tako retki
Iako retki minerali nisu zapravo toliko retki, njihovo vađenje i prerada veoma su skupi jer su pomešani sa drugim mineralima u različitim koncentracijama.
Kina, koja prerađuje skoro 90 posto retkih minerala u svetu, gotovo da ima monopol nad tim korakom u dobavljačkom lancu, po Centru za strateške i međunarodne studije. Većina proizvođača retkih minerala, uključujući SAD, nema domaće znanje ili infrastrukturu koji su potrebni za pročišćavanje minerala pa se moraju oslanjati na Peking.
Razvoj infrastrukture da se to sprovodi u Ukrajini bi čak i uz američka ulaganja trajao godinama i to bi verovatno bilo manje efikasno od slanja minerala na preradu u Kinu.
Tome treba dodati milijarde dolara za razminiranje, što bi moglo potrajati više od deset godina, te za obnovu esencijalne infrastrukture za rudarski sektor, od puteva do elektrana.
Vlada Ukrajine, Svetska banka i Evropska komisija procenili su trošak obnove Ukrajine na 524 milijardi dolara u narednih deset godina, što otprilike odgovara iznosu koji Tramp traži kao naknadu za američku podršku Ukrajini u ratu protiv Rusije. Stvarna pomoć SAD od početka rata bliža je 120 milijardi dolara.
Zbog tehničkih izazova i pratećih troškova, „iskorišćavanje ukrajinskih ležišta retkih minerala možda ne bi bilo isplativo”, zaključio je S&P Global.
Teško dostupni
Postoji još jedna prepreka između Trampa i ukrajinskih rudnih bogatstava – nekoliko obećavajućih ležišta nalazi se na područjima pod ruskom okupacijom.
Dva od najvećih poznatih ležišta retkih minerala – polja Azovske i Mazurivske – nalaze se u Donjeckoj oblasti koju drži Rusija, a polje Novopoltavske nalazi se u Zaporoškoj oblasti kojoj prete ruski napadi.
Neka obećavajuća ležišta litijuma u različitim fazama razvoja – Ševčenkijevsko polje u Donjeckoj oblasti i Kruta Balka u Zaporoškoj, takođe su na liniji fronta.
Zamenica ukrajinskog premijera Julija Sviridenko rekla je da je Rusija okupirala ukrajinske rezerve kritičnih minerala i gasa u vrednosti od 350 milijardi američkih dolara. Vrednost izgubljenih resursa po drugim procenama kreće se u hiljadama milijardi dolara.
Tramp bi mogao da odluči da poveća pomoć Ukrajini i pomogne joj da povrati okupiranu teritoriju ili da prihvati Putinovu ponudu da kupi minerale od Rusije, uključujući one izvađene na ukrajinskoj teritoriji.
To bi za Trampa mogao biti posao veka ili bi mogao da završi sa nizom rudnika koji stvaraju gubitke i u koje nijedna američka firma nikad neće hteti da ulaže, navodi „Politiko“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
