Američki dnevni list ,,The New York Times“ pokrenuo je sudski postupak protiv Pentagona, optužujući američko Ministarstvo odbrane za sistematsko ograničavanje rada novinara i napade na slobodu štampe, prenosi nemački portal ,,Junge Freiheit“. Slučaj je izazvao veliku pažnju u američkoj javnosti jer ponovo otvara pitanje koliko daleko državne i vojne strukture mogu da idu u kontroli informacija pod izgovorom „nacionalne bezbednosti“.
Prema navodima iz tužbe, novinari Njujork tajmsa tvrde da Pentagon poslednjih meseci sve češće otežava pristup informacijama, ograničava komunikaciju sa izvorima i pokušava da kontroliše način izveštavanja o osetljivim vojnim i spoljnopolitičkim temama. Posebno se ukazuje na rastući pritisak na novinare koji prate američke vojne operacije, bezbednosne programe i odnose SAD sa saveznicima i protivnicima širom sveta.
List tvrdi da se iza pozivanja na „tajnost podataka“ i „zaštitu bezbednosti“ krije mnogo širi pokušaj upravljanja javnim narativom, odnosno sprečavanja objavljivanja informacija koje bi mogle da kompromituju vojni i politički vrh Vašingtona. Kritičari Pentagona upozoravaju da je poslednjih godina primetan trend zatvaranja institucija prema javnosti, dok se novinari sve češće suočavaju sa birokratskim opstrukcijama, uskraćivanjem akreditacija i pritiscima na izvore unutar sistema.
,,Junge Freiheit“ ocenjuje da ovaj spor prevazilazi klasičan pravni sukob između jednog medija i državne institucije. Reč je o sukobu dva principa – prava javnosti da zna i težnje države da kontroliše informacije u eri globalnih kriza, ratova i geopolitičkih tenzija.
Pentagon svoju poziciju opravdava zaštitom poverljivih podataka i bezbednosti američkih operacija, ali protivnici takvog pristupa upozoravaju da se „bezbednost“ sve češće koristi kao univerzalni izgovor za skrivanje politički neprijatnih činjenica. Posebno se podseća na ranije slučajeve iz američke istorije – od Vijetnamskog rata i „Pentagon Papers“ do otkrića Edvarda Snoudena i Džulijana Asanža – kada su upravo mediji razotkrivali zloupotrebe moći i prikrivene operacije države.
Analitičari upozoravaju da je odnos između američkih vlasti i velikih medija poslednjih godina postao sve napetiji. Dok političke elite javno govore o odbrani demokratije i slobode govora širom sveta, unutar samih Sjedinjenih Država raste zabrinutost zbog pritisaka na novinare, digitalnog nadzora i pokušaja kontrole javnog diskursa.
Posebno zabrinjava činjenica da se ovakvi sukobi dešavaju upravo u zemlji koja sebe predstavlja kao globalnog zaštitnika slobode medija. Kritičari smatraju da Vašington često drugima drži lekcije o demokratiji, dok istovremeno sopstvene institucije pokušavaju da ograniče pristup informacijama kada one postanu politički nezgodne.
Slučaj koji je pokrenuo Njujork tajms mogao bi imati dalekosežne posledice po odnos medija i države u SAD. Ako sud stane na stranu Pentagona, mnogi strahuju da bi to otvorilo vrata dodatnom zatvaranju institucija i još većoj kontroli informacija pod izgovorom nacionalne bezbednosti. Ukoliko, međutim, sud podrži medije, to bi predstavljalo važan presedan u zaštiti novinarskih sloboda i prava javnosti da zna šta se radi u ime države.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
