Švajcarski publicista, političar i nekadašnji glavni urednik uglednog nedeljnika ,,Weltwoche“, Rodžer Kepel (Roger Köppel), oštro je kritikovao stanje na zapadnim univerzitetima, upozoravajući da se akademski prostor sve više pretvara u ideološki zatvoren sistem u kojem dominiraju levičarski narativi, dok se drugačija mišljenja potiskuju ili javno stigmatizuju. U intervjuu za švajcarski portal ,,Blick“, Kepel je poručio da su univerziteti izgubili ravnotežu koja je nekada bila osnov slobodne akademske debate.
„Po mom mišljenju, na univerzitetima levica ima previše prostora, a premalo je protivljenja“, rekao je Kepel, dodajući da se mladi ljudi danas često plaše da javno iznesu konzervativne, patriotske ili tradicionalne stavove jer rizikuju društvenu izolaciju, profesionalne posledice ili etiketu „ekstremiste“.
Kepel, koji se poslednjih godina profilisao kao jedan od najpoznatijih konzervativnih glasova nemačkog govornog područja, smatra da je akademski svet na Zapadu postao gotovo jednosmeran. Prema njegovim rečima, univerziteti više ne funkcionišu kao mesta otvorenog sudara ideja, već kao prostori u kojima se određeni politički i ideološki pogledi predstavljaju kao jedino moralno prihvatljivi.
Posebno je kritikovao pritisak koji se, kako tvrdi, vrši nad studentima i profesorima kada su u pitanju teme poput migracija, klimatske politike, rodne ideologije, identitetskih pitanja i reinterpretacije istorije. Svako ko dovede u pitanje dominantni narativ, upozorava Kepel, rizikuje da bude javno diskreditovan ili izložen takozvanoj „kulturi otkazivanja“.
„Univerzitet mora biti mesto gde se ideje sukobljavaju argumentima, a ne prostor u kojem se jedna politička strana nameće kao apsolutna istina“, naglasio je on.
Njegove reči dolaze u trenutku kada se širom Evrope i Sjedinjenih Država vodi sve intenzivnija rasprava o političkoj pristrasnosti u visokom obrazovanju. Brojna istraživanja u zapadnim zemljama poslednjih godina pokazala su izraženu dominaciju levo-liberalnih stavova među univerzitetskim kadrom, dok konzervativni profesori i studenti često tvrde da se osećaju marginalizovano ili nepoželjno.
Debata se dodatno rasplamsala nakon više incidenata na univerzitetima u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD, gde su gostujuća predavanja pojedinih konzervativnih govornika prekidana protestima, zvižducima ili zahtevima za zabranu nastupa. Kritičari upozoravaju da se time guši sloboda govora i uništava osnovna svrha univerziteta – traganje za istinom kroz otvorenu raspravu.
Kepel smatra da posledice takvog razvoja događaja neće ostati ograničene samo na akademsku zajednicu. Prema njegovom mišljenju, društvo koje mladim generacijama usađuje strah od drugačijeg mišljenja dugoročno gubi sposobnost kritičkog razmišljanja i demokratske tolerancije.
„Ako studenti tokom školovanja nauče da postoji samo jedna dozvoljena istina, onda više ne obrazujemo slobodne ljude već ideološki oblikovane sledbenike“, upozorio je švajcarski publicista.
Njegova kritika izazvala je burne reakcije u liberalnim i levim krugovima, koji tvrde da univerziteti samo pokušavaju da zaštite manjine i spreče govor mržnje. Međutim, Kepelovi stavovi nailaze na veliku podršku među onima koji smatraju da se zapadni akademski sistem udaljio od svoje osnovne misije i pretvorio u politički aktivizam pod plaštom obrazovanja.
Rasprava o slobodi mišljenja na univerzitetima postaje mnogo više od akademskog pitanja. Ona otvara suštinsku dilemu modernog Zapada – da li univerziteti i dalje obrazuju slobodne građane ili proizvode generacije koje će unapred prihvatati samo „dozvoljena“ mišljenja.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
